Superhik protiv porodilja

Moćnica koju danas branim od potlačenih je popečiteljka srpskog rada, koja je u nekoj TV lupaonici blagoizjavila da „poslodavci žene ne zapošljavaju da bi rađale, nego da bi radile“ i tom izjavom izazvala saborno ibretenije u javnostima Kitaj Goroda i Euromahale i u svim medijima, bez obzira na „predznak“. Jeste to, fakat, bilo netaktično i socijalno nepolitično, jer popečiteljkina izjava spada u grupu takozvanih vrištećih istina koje svi znaju, ali koje niko ne izgovara, ne samo u Srbiji, nego nigde u svetu, ali nigde se u svetu osim u Srbiji nad takvim izjavama ne ibreti toliko i toliko glasno.

Naravno, niko od bezbroja porodiljskih ibret hanuma i efendija nije toliko naivan pa da od poslodavca (svih boja) očekuje da počnu raspisivati konkurse za radno mesto porodilje, ali znamo da je „podizanje“ protestnog glasa protiv nepravdi ovog sveta jedan od najstarijih srpskih zanata koji zahteva minimum ulaganja a donosi mali, ali zlatan profit: ispadneš human, a dupetom ne moraš da mrdneš, malo li je.

Sada sa terena zajebancije prelazimo na pravu temu naše današnje kolumne, na vekovni srpski vlažni san – kako ne mrdnuti dupetom, a ostvariti dobar profit. Pa da pređemo na stvar. U mojoj mladosti, recimo, za vreme socijalizma, glavne baje su bili dilberi kojima je polazilo za rukom – a mnogima je prolazilo – da nađu posao „na kome ne rade ništa“, a „imaju odličnu platu“. Nakon prelaska u kapitalizam, glavne baje su postali svati kojima polazi za rukom da ne rade ništa, a da imaju odlične prihode, tako što osnivaju „firme“ u kojima zapošljavaju bednu ili nikako plaćenu radnu snagu, a koji na ispitu humanosti padaju (ali samo u očima javnosti) tek kad odbiju zaposliti neku damu sa stomakom do zuba.

Neki su, opet, do hleba bez motike došli tako što su digli ruke od svojih pravih profesija i postali „savetnici“ (svih boja). Cinik bi rekao da naš drug, krle22, spada među takve, ali ja ne delim cinikovo mišljenje i držim da krle22 profesiju anesteziologa nije napustio, nego ju je samo omasovio, pa tako umesto dva-tri pacijenta, sada „na dnevnoj bazi“ narkotizuje desetine hiljada.

Ima i takvih koji su u potrazi za lakim kešom bez mrdanja dupeta batalili svoje profesije i samounapredili se u „političke analitičare“ i – da vidite – za takve se uvek nađe posao makar bili u devetom mesecu trudnoće, u kome, zahvaljujući optičkoj varci koju stvara ogromna stomačina, mnogi od njih permanentno i jesu. A sad slušajte šta vam kaže Uncle Bas: iz takvih se, vanmateričnih trudnoća, rađa onaj poslovični Rogonja koji sve upisuje na raboš i koji odlaže dan naplate da bi ostvario veći profit, a da ne mrdne dupetom.