Ko šta radi, Vuk Jeremić tvituje. Ako se dobro sećam, ne beše mu to običaj dok je bio popečitelj inostranih dela. Da li je kasno otkrio prednosti te društvene mreže, dal ga je u Njujorku obuzela nostalgija, tek – nema dana, a da se takozvani tvitovi još takozvanijeg Jeremića Vuka ne pojave u svim novinčinama naše zemlje ponosne. One udarnije prenosi – saglasno Siniši Kovačeviću – i leglo svirepih plavuša, poznatije kao „naše pravo da znamo sve“, uključujući i Jeremijina tviter-proseravanja na različite teme. Vidi se da je „predsednik sveta“ – dete informatičkog doba – uočio neslućene mogućnosti elektronskih komunikacija, pa sada, udobno i o trošku poreskih obveznika smešten u Njujorku – vodi li vodi kampanju za neku sledeću ambiciju.
Drž se dobro, Nikoliću, džumhurbaškane, ne bih se ja kladio da Vuko ne pogleda na Čiča Tominu kolibu, mislim onu na Andrićevom vencu. A zašto i ne bi? Sve mu je dosad išlo od ruke, sve što je naumio to je i ostvario, doduše – kako bi to rekao Erik Bardon – with a little help from his teacher, ali postignućima se u zube ne gleda.
Dobro, pitaju me poznanici, šta si se sad ostrvio na Jeremića Vuka? Momak je visoko obrazovan, lepo se oblači, ima lepu frizuru i šmekerske zulufe, ali ipak je on političar. Ne možeš ti – mudruju moji poznanici – očekivati da Vuk, kao srpski političar, prezre populizam i lažni patriotizam. To su mu, tvrde poznanici, alati, sredstva za proizvodnju. Znam ja to, dragi moji poznanici, svaka vam je ka vladičanska, ali upravo zato mi je Jeremija muka duhu. Ja razumem, recimo našeg džumhurbaškana, pa čak i druge naše low-tech politikante koji se klone kompjutera, jer misle da te sprave prenose virus svinjskog gripa. Ama nikako ne razumem, odnosno sasvim ispravno razumem Jeremića Vuka, koji je vaistinu obrazovan, koji je video sveta i koji vlada svetskim jezicima, a koji – viđi vraga – pribegava zastarelim, ali u Srbiji vazda funkcionalnim opsenarskim, političkim tehnologijama.
U tom smislu, dragi moji poznanici/ce, od Jeremića sam svojevremeno, neizlečivo naivan kakav sam, očekivao da kao mladi demokratski lav poradi na tome da što više mladih ljudi poput njega stekne visoko obrazovanje, da proputuje po svetu, da se uveri da u Evropi ne žive samo antisrpske ale i karakondžule, pa da se posle ti mladi ljudi vrate u otadžbinu i doprinesu njenom napretku i vađenju iz gliba pseudomitologije i lažovskog patriotizma. Ali, ‘oćeš Crven Ban. Za taj projekat treba zapeti i oznojiti se, a za kuckanje po tastaturi mobilnog telefona dovoljna je sinekuralna dokolica. E, zbog toga, dragi poznanici, nenavidim Jeremića Vuka. Zato što je isti kao i korumpirani političari stare garde. Samo u elektronskom formatu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
