Vatreni kretenizam

Eh, šta bi bilo? Ne bi Naša Dama čestito ni planula, propagandna mašinerija Vrhovnog Bića bi graknula iz svih oruđa: „eto, Naša Dama gori, a fašisti i tajkuni ruše grad, siluju žene i još se usuđuje da nas pitaju zašto obijamo trafike“, nije isključeno, štaviše je izvesno – istraga će utvrditi – da su oni podmetnuli požar.“

Ali eto, Nor Dam je u Parizu, a Emanuel Makron je propustio sjajnu priliku da se u par reči reši nesnosnih „žutih prsluka“. Možda mu je takva primisao i padala na pamet – ko to zna, političari su svugde podnarednički praunuci – ali ju je Makron munjevito potisnuo, jer je dobro znao da bi – da je tako nešto izgovorio – umesto u Jelisejsku palatu bio promptno sproveden u ludnicu.

Budući, međutim, da je Notr Dam daleko od srpskih očiju i da je pride katolička bogomolja, njeno je izgaranje poslužilo kao okidač za izliv svesrpske radosti na takozvanim društvenim mrežama i po tabloidskim sajtovima.

Čim sam u utorak uveče na televizoru video Notr Dam u plamenu, momentalno sam znao – ne predvideo – da će požar u beogradskom Kitaj Gorodu i srbskim Kitaj Selendrama biti protumačen kao izraz Božije pravde. Tako je i bilo. Sumašedši i jurodivi neprejebivci munjevito su pronašli uzrok požara – Božiji gnev i posledično izlivanje sodomogomorskog užarenog ugljevlja izazvalo je onomađašnje zapandrčivanje zastave lažne države Kosovo u katedrali, a dodatni ognjeni katran i smola bili su kazna što naše Vrhovno Biće nije sedelo u prvom redu, nego u magarećoj klupi.

Jednodušan zaključak internetske zone sumraka – koju ne treba mešati sa vaninternetskom sumračnom zonom, mada se razlika sve više gubi – bio je da su Francuzi dobili ono što su zaslužili i da ih je skupo koštala promocija lažnog Hašima Tačija.

Kad ne lezi vraže, Vrhovno Biće zbog međunarodnih i diplomatskih obzira, nije podelilo oduševljenje svoje izborne baze, bar ne javno, pa je DJV morao da podvije repić i da izbriše glavne bljuvotine, što se jedva i primetilo u moru sličnih. Ne znam – nisam proveravao – da li je Sarapa (videh ga onomad na televizoru, pljunuti Jabba The Hut) okupio svoje uobičajene nesumnjivce, među njima i krleta22, da požar osvetle sa geopolitičke tačke gledišta. Ne bi me iznenadilo da jeste.

Sa tačke gledišta gorepomenutog nesumnjivaca, N1 je izveštavao krajnje pristrasno, lepo se videlo da je na strani Notr Dama, a ne požara, da – u granicama svojih mogućnosti – huška vatrogasce na gašenje i da je, štaviše, u studio doveo jednog Francuza, dopisnika neke francuske agencije, koji je nesmetano i neskriveno bio ožalošćen požarom. Jedan je teolog (pravoslavni inače) Adamov greh opisao kao mogućnost da se počini svaki greh. Izgleda da je u Srbiji ta mogućnost postala obaveza.