Pročitah, kažem, i ne mogodoh poverovati svojim očima, pa pročitah još jednom i uverih se da isto piše.

Ne bi mi druge nego da se pod starost odam istraživačkom novinarstvu i da proverim da to možda nije neka Čankova dubara – ume on da ih uvaljuje, stari je to šeret – kad ono jok. Sve su novinčine (i sve štampane stvari) prenele da je Stamatović blagoizjavio, da je – citiram – „ustupanje Kosova i Metohije međudržavnim ugovorom i na određeno vreme Rusiji jedini način da Srbija sačuva tu teritoriju“.

U ovoj stvari Čanak je bio polovično u pravu, kao da je, božemeprosti krle22, a ne Čanak. Što se tiče onog „vele“, tu je pogodio u sridu, ali je pogrešio glede Stamatovića „izdaje“ koja nije izdaja nego velebeslovesnost, tupoumnija sestra svojevremene antologijske beslovesnosti Veselina Đuretića, koji je u Politici – a da gde drugde – SNiS-u podastro celomudreni plan da Srbija pristupi EU, opelješi EU fondove, a da onda, kad se „obešteti“, zabije EU nož u leđa i ujedini se sa Rusijom.

Nije Stamatović naročito originalan. Bogata je istorija srpskih jednostranih ujedinjenja iz računa, a bez krčmara. Pao je u kolektivni zaborav Miloševićev predlog da se Srbija ujedini sa Grčkom, ali se u Grčkoj još grohotom smeju tome. Ali ako je Rusija čula za Stamatovića viziju – a zacelo jeste – ona se ne smeje, nego trlja ruke. Nema za nju zime na Balkanu dok je Stamatovića i njemu sličnih.

Hajde da raščlanimo ovu beslovesnost. Šta bi Srbija dobila ako bi KiM ustupila Rusiji? Po meni ništa ili bi – još gore – dobila Sebastian Kurtz od ovce, Stamatović u lukavstvu seljačkog uma ne misli tako, njegov velikodušni ustupak ima duplo dno koje kao da je pravio onaj naš podnarednik. Stavka „određeno vreme“ podrazumeva da Rusija – nakon što okupira Kosovo i na Kosovu – što reko Nićifor Ninković – „prebude“ neko vreme – Kosovo vrati Srbiji.

Stamatović je obavio pola posla, drugu polovinu treba da oposli Rusija, što će reći da sve svoje probleme (a legion im je ime) ostavi po strani, da se kolektivno naguta LSD-ja, pa da se upusti u avanturu invazije na Kosovo, što Rusija – treba li uopšte reći – ni pod dejstvom LSD-ja nikada ne bi učinila jer da je tako činila – stoput smo to apsolvirali – ne bi bila Rusija nego malo veća Južna Srbija.

Sad slušajte vamo. Nije Stamatović uopšte beslovesan, lukavi je to Era, doduše malčice pritupast, on samo gleda da politički ućari na kolektivnoj beslovesnosti društva koje je sebi dozvolilo da ima medije koji ozbiljno shvataju i prenose lupetanja i bulažnjenja zbog kakvih se do relativno skoro čak i u Srbiji išlo u ludnicu. Svi smo mi Stamatović, svejedno da li se sa njim slažemo ili ne.