Yugonostalghia (1)

Zašto je to tako, nije na meni da sudim, samo kažem da je tako, a Srbi i Hrvati neka egzistiraju i dalje; i oni su deo velikog Božijeg plana, imaju oni svoju epizodnu ulogu u drami ovoga sveta, makar kao statisti, makar kao kazna jedni drugima i ostatku sveta, svet, konačno, zaslužuje i mnogo gore stvari, ubrzo će se to pokazati, već se to, u stvari, pokazuje. Srbija je sine qua non Hrvatske. I obratno, pomislih, ne bez visokoparnosti.

Da nisam slučajno – pomislih potom, sav u panici – zaboravio da ponesem Uspon na goru Karmel, Tamnu noć duše i Živi plamen ljubavi, spise katoličkog mistika Jovana od Krsta / Ivana od Križa, od kojih se nikada ne odvajam, koje ma kuda krenuo nosim sa sobom i koje danonoćno čitam, uprkos tome što Jovan od Krsta naučava da se nipošto ne treba vezivati ni za jednu stvar na ovom svetu, makar to bili i spisi koji naučavaju da se ne treba vezivati ni za šta. Ali ko sam ja da se ne vezujem za knjige Jovana od Krsta, ja koji zaboravljam gradivo istog trenutka kada odložim Tamnu noć duše ili Uspon na goru Karmel. Bolje je, pomislih, da se vezujem za knjige Jovana od Krsta nego da se vezujem za spoljašnje stvari, za koje se ipak neprestano vezujem, bez obzira na to koliko pomno čitao Tamnu noć duše. Da bih proverio – bez provere ne bih bio u stanju da nastavim vožnju – jesam li poneo knjige Jovana od Krsta, usporih, stadoh u zaustavnoj traci, otvorih gepek, zavirih u kofer, uverih se da sam ih poneo i potom rasterećen nastavih put, pomalo žaleći što nisam zaboravio knjige Jovana od Krsta, jer bi mi to – da sam ih nekim slučajem zaboravio – dalo dobar izgovor da se vratim, a ionako sam se neprestano nosio tom mišlju, što je samo jedan od mnoštva dokaza o rastrojstvu moje duše, o stravičnom nedostatku koncentracije koji me prisiljava da kada sedim na jednom mestu jedva čekam da negde krenem, da bih – kad negde krenem – ubrzo zažalio što nisam ostao na mestu odakle sam krenuo. Ne treba ipak preterivati ni s koncentracijom, pomislih, pogotovo ne ako je usmerena na stvari ovoga sveta; i koncentracioni logori su neka vrsta koncentracije, zar nisu, zapitah se. Zar i Jugoslavija, takođe se zapitah, za kojom osećam snažnu nostalgiju, nije u suštini bila koncentracioni logor na dobrovoljnoj bazi?

Dok je naš kolumnista na odmoru, objavljujemo odlomke iz njegove knjige Yugonostalghia u izdanju Dan Grafa