Foto: Privatna arhivaJuče počela zima. Srbija se polako gizda u zimsko ruho. I slavsko. Vezala konja gde joj aga kaže pa se okrenula pečenju i vinu rumenom.
Posle 17. decembra odasvud se ori Mnogaja ljeta, ama šta se to čuje iz beogradskog Kolarca? Da je Mocart – nije, da je Brams – nije. Nije ni Rahmanjinov… Oh, pa to su gusle!
Bože mili, čuda velikoga,
Kad se šćaše po zemlji Srbiji,
Po Srbiji zemlji da prevrne,
I da drugi postane sudija.
Tu kumovi nisu radi kavzi,
Nit su radi njini pobočnici,
Nit je rada sirotinja raja,
Što vezuje konja gde joj kažu,
Al’ su rade junačke delije
Sa Vračara i Staroga grada,
Skadarlije i Savskoga venca.
Grom zagrme na Svetog Nikolu,
Sred decembra kad mu vreme nije,
Grmnu ProGlas ispred dveri RIK-a.
To Beograd podigao glavu,
Digo glavu, podiže pesnicu!
Ali, pristojna Srbija se ne da! Kakav Kolarac, kakve gusle, kakav Beograd, kakvi bakrači – zapevala Ceca, razvilo se kolce, razgaćio Ša… Okuplja se poštena i pristojna Srbija. Brža, jača, bolja Srbija. Dr Aleksandar Martinović, Suzana Mančić, Nebojša Bakarec, Koluvija, Jelena Karleuša, Žika Šarenica, Kristijan Golubović, taze mlada Jovana Jeremić, Miša Vacić, Simo Spasić…
A odozgo, sa visova Trećeg oka s nacionalnom frekvencijom, sve to gleda Pobednik. Sve to gleda pak zbori…
I mi konja za trku imamo,
Trojanskoga – dičnog Nestor agu!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
