Beograd, jutros.
U gostinskom žbunju Pionirskog parka, s flašicom vode pod glavom, spava Jasmin i sanja džekpot. Oko njega celofan, mortadela, struk luka, zastavice, pola lepinje… Ostaci Nade. Jasmin se meškolji, šmiče, zeva… Budi se…
Jasmin: Kakav je ovo šimšir, jebote? Gde sam ja to? Čekaj, čekaj, sad se sećam – to je bilo juče… Jeste, juče. Okupljanje je bilo u porti… Tu nas je pop Vasa blagoslovio, onda je osveštao obadva autobusa iz naše kvote, tu nas je Gile prebrojao, a Goca pekarka podelila sendviče i vodu i parole i zastave… Joj, gde mi je zastava, jebote? Uh, tu je – dobro je što sam se njom pokrio…
Odnekud gugutka…
Jasmin: Našem Dobrinju razrezano 110 duša, tačno dva Zlajina autobusa. Bilo mesta i za trubače, ali Gile nije dao, kaže: ne idemo u Guču nego na zadatak. Ozbiljna stvar, jebote, ama balonče kum Mile prošvercova nekako… E, to je! Ona njegova šljivka se taman ukrtila, klizi niz grlo… Raspištoljili se kum Mile, Đura, Voja i ja na zadnjem trosedu drugog autobusa – do Markovca ode balonče. Onda Voja izvadi flašu komovice, poneo za obloge ako podbije tabane… Posle izgleda da sam malo pridremao…
Otegla gugutka, kljucka okolo i guče…
Jasmin: A jok, nisam se obeutio. Samo malo dremnuo pred nastup… Kad smo stigli, Voja jeste malo preplitao nogama, ali ja sve redno: dernjao se „živeo“ kad je na mene bio red, tapšao kad treba, vitlao ovom zastavom koju dužim, sve kako je određeno. I to po kiši… Eh, da sam bar video Jelenu Karleušu…
Ona gugutka zapela pa guče li guče, nikako da stane… Navrla kao onaj iz televizora…
Jasmin: Nego, nešto se mislim kad mi već pobeže autobus: a što se ja ne bih priključio ovoj opoziciji danas? Vreme je za promene – dosta je, bre, bilo Giletovog vakta…
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
