Stigla dva pisma. Jedno napisano mastiljavom olovkom, drugo onako.
PRVO PISMO
Zar i na crkvu, crni Jokiću! Zar i na jedinu uzdanicu napaćenog srpskog naroda! Gde će ti duša, Jokiću?
To što godinama ispiraš usta sa svetlom istorijom Našom i njenim div-junacima, sa patriotskim osećanjima i veličanstvenom borbom Našom protiv svetskih moćnika, a za odbranu vekovnih ognjišta Naših, za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Naše otadžbine, za istinu i pravdu, za tradiciju Našu i identitet – sve ti to odbijamo na glupost i plaćeničke obaveze prema dušmanima Našim, ali prošlonedeljni napad na Crkvu Našu Svetosavsku, e, tu si prekardašio, Jokiću! To se više ne može tolerisati.
''Blagočastivi džipovi'', ''Šanel 5 u bradi vladičanskoj'', ''cigovane mantije'', ''doručak sa dimljenim lososom i šampanjcem'' – zar je to ono što treba da bude upamćeno sa redovnog prolećnog sabora Naše svete Crkve? Zar podvižnička razmišljanja o budućnosti roda Našega uz pomoć udara državnoga i ostale otačestvene teme ne mogoše da se nađu na stranicama tvoga pisanija?
Zar nisi mogao bogougodno i svetosavski da poželiš srećan rad i mnogaja ljeta časnim ocima Našim što bdiju nad stadom svojim?
Ta ljudi smo, Majkoviću, iako smo Srbi!
Neka ti svemoćni Bog Naš oprosti, Jokiću. Veroljub Hadži Marković.
PISMO DRUGO
Poštovani gospodine Jokiću, prošle subote udarili ste na pravo mesto, u srce tame.
Udarili ste u temelj naše države – Crkvu!
Ispod njene mantije izmileli su svi ''usrećitelji'' naše jadne Otadžbine: razni akademici koje šefovi protokola raspoređuju po oplenačkim stepeništima za vreme kraljevskih parastosa, domaćini-voždovi sa lampek-vizijama, mesije što nas prosvetljuju sve novim i novim otkrovenjima korupcije, najbolji studenti super-ekstra-giga-mega univerziteta, sveprisutni putari naše budućnosti…
Da, da, gospodine Jokiću, putari. Oni iz BIA, oni koji su onako pompezno dočekali svoje kolege, putare utamničene pre dve godine. Uhapšene na pravdi boga, dok su udarnički asfaltirali uzduži popreko daleke i prijateljske Libije.
Ali, da ne dužim. Gledajte televiziju. Gledajte svete likove. ''Na vladi'', u skupštini, na dočecima i ispraćajima, na parastosima… U ''Trenucima istine'', ''Farmama'', ''Kućama Velikog brata''… Pogledajte sve te Naše ljude.
Jer, i oni su ljudi iako su Srbi… Zar ne?
Pozdrav, Jovan K.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
