Lica: Ibi…………………………………Aleksandar Vučić

Kića………………………………Ivica Dačić

Veselin………………………….Dragan Šormaz

Rasim, Palma, Bogoljub, Mrka, Vuk, Krkobabići i ostali cubok.

Mesto radnje: Ovde.

Vreme: Sada.

Prvi čin

OKUP

Među prvima je, u društvu svog duhovnika, došao nosilac ordena Velikomučenika Kragujevačkih prvog stepena (86% original), dr Siniša Mali. Odmah za njim strojevim korakom stupao je Velikomučenik u glavu, a posle njega još jedan doktor i nadasve sin – dr Nebojša Stefanović.

Ređali su se, potom, Simo Spasić, Uške Martinović, Vesić, Nada Macura, Dahlan, Dodik, Topalko, Marijan Rističević, Nenad Popovič-Dolgorukov, Drobnjak i ostale ugledne javne ličnosti oba pola. Svi taze umiveni i očešljani, svi svečano odeveni, Rasim i Krkobabići u novim kožnim gaćama.

Svi posedaše.

Na Majin znak zvoncetom, unuk Marko Đurić poče svoj nadahnuti solo „Taši, taši, tanana“. Svi ustadoše i pridružiše mu se – ulazi Ibi.

Drugi čin

PRPA

Ibi: Narode moj!

Svi: Ibi Srbine! Ibi Srbine!! Ibi Srbine! Ibi Srbine! Ibi Srbine! Ibi Srbine! Ibi Srbine!

Ibi: Ko to tamo ćuti?

Veselin: Kića! Kića ćuti ko zaliven. Mislim da je vreme da Kića stekne i iskustvo opozicionog rada.

Kića: Ne ćutim, majke mi! Ne ćutim, ovoga mi krsta! Evo: Ibi Srbine! Ibi Srbine! Ibi Srbine! Ibi Srbine! Ibi Srbine!

Svi: Vuna, Kićo!

Tu Kića vide da je sve kobajagi, pade mu kamen sa srca te zapeva onu svoju staru „Ne daj da nas rastave ovi ljudi zli“.

Ibi se osmehnu strogo ali pravično – ode i drugi kamen.

Ibi: Šta se ono u sali belasa,

il je Guči il je Valentino,

ne daj bože Đilasov Vitone?

U Sali svečanoj, tiha kao tuga, Zorana Mihajlović poče da se vrpolji, Jorgovanka turi tepeluk na glavu, Zoran Babić ode u Sopot, a Bajat se sakri iza Aleksandra Antića.

Ibi: A ti Antiću, ti li ćeš našem narodu da poskupljuješ struju!

Ant: Ibi Sr…

Ibi: Tišina tamo!

Muk.

Ibi: I ti, Drobnjak!

Muk.

Ibi: Narode moj!

Muuuuu…k.