Onda, 1992.
Čim sam završio sa mutiranjem otišao sam da branim srpsku nejač. Kakve igranke, kakve devojke, kakvi ćevapi – ništa me nije interesovalo do odbrane mog napaćenog naroda. Ni hrkljuša se nisam naigrao!
Kada sam se popeo na branik naših vekovnih ognjišta, odmah sam primetio da neprijatelj ne miruje: teferiči li teferiči. Peva se tu, bolan, igra, veseli… Bilo mi je jasno da se to dušman jope sprema da zatre sve što je srpsko. Da nas više nigde nema i nikad ne bude! Tu mi proključa krvca Obilića!
Ostalo je zapisano u srpskoj istoriji i haškim hronikama…
Onomad, 2005.
Probudio se rano, umio i plaknuo zube manastirkom. Doručkovao mesni narezak iz kantine, zapalio duvan i polako krenuo u šetnju. Beograd počinje da pulsira svojim uobičajenim ritmom…
U Ludoj kući me čekala kafa i moj stari partner doktor Dabić. Svakog dana odigramo tu, na miru, desetak partija šaha pa on na jednu stranu, ja na drugu. Danas on žuri na mikrofazno tihovanje, a ja idem u banku da podignem drugi deo penzije. Često se zapitam zašto dižem taj novac – hranu mi donose iz Topčidera, stan je službeni, nisam neki monden… Da sam bio, onda, alav na pare, ne bi mi ni Mićo, ni Momo, ni Vojkan, ni Pero do kolena bili.
Sutra ću s jaranima na utakmicu, a u nedelju na svadbu. Neđo ženi sina, dobar dečko, pravi Srbin.
S Božijom pomoći, stasava nova generacija Obilića…
Ovih dana, 2010.
Probudio se rano, umio i plaknuo zube manastirkom. Doručkovao mesni narezak iz Maksija, zapalio duvan i seo da, uz kafu, prelista novine pre šetnje Kalemegdanom. Nema tu mog starog šahovskog partnera, doktora Dabića, pa prvu jutarnju kafu ispijam sam.
U štampi čitam svašta, baš svašta – čudom ne mogu da se načudim. Evo, ovih dana čitam o ovoj izdajničkoj Istambulskoj deklaraciji pa se krstim i levom i desnom: gde smo to bili mi što smo se borili za krst časni i slobodu zlatnu – nigde, šta smo radili i uradili onda – ništa.
Čitam, posle, o onom svinjskom gripu. O toj još jednoj monstruoznoj zaveri protiv Srpstva – zna se da smo, kao narod, veliki ljubitelji svinjetine; zašto u tim zločinačkim svetskim laboratorijama nije proizveden virus ovčijeg gripa?
Pa onda, ova šarena laža o „nepristojnim bogatašima“. Poslao sam Neđa da na licitaciji kupi jedan Šarićev trosed – baš da vidim čiji otisak dupeta ću na njemu da nađem, koji političar se tu gnezdio s ispruženom rukom. I koliko njih? Možda su tragovi nestali… Kao uvek.
Čitam u novinama sve o Mundijalu i našim Orlovima, a čitam i o ovim našim zagrebačkim sokolima, čitam o biznismenima srpskim, gospodi Peconiju i Čumetu, o Koridoru 10 čitam već dvadeset godina, čitam o Luci Beograd i o C marketu, o Satelitu i Železnici, o Koferu i Operaciji… Ma, o svemu se informišem.
Tako mi brže leti vreme…
Čitam i da je Danas vrlo skromno proslavio trinaesti rođendan. Sam…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
