U garderobi sa žutom zvezdom na vratima – kite i mladoženju. Koko Šaper udara poslednji glanc: kud idu besplatne akcije nek ide i besplatno školovanje. More i lečenje! Kad je bal nek je drugarsko veče!

Mladoženja ozbiljan – nije šala: mladu valja osvojiti. Jeste da je polovnjača ama se kovrnula. Doterala se, našminkala, u novoj toaleti… Miriši. I, što je najvažnije, miraždžika, ej! Ima je, bre. Ako sve pođe po dobru, eto njega s njom na Eurosongu!

U šnajderaju narodnog odela vlada neuobičajena živost: majstor Koštunica uzima meru đuvegiji – šije mu novu anteriju. Velja gajtani. Okolo se načičkali trubači, ori se pesma „Od Topole pa do Coca Cole“.

Đuvegija se ubibio – nije šala: valja mu mladu dovesti. Jeste da su već bili u braku i da su se lepo slagali sve do kumanovskog vašara i pičvajza pod šatrom, ali, eto, srušiše se lepi snovi. Dušmani ih rastaviše…

Sve trepereć’ od čežnje, đuvegija gleda značku što mu kači posestrima Goca i ište računaljku da vidi koliko to mlada donosi u miraz. I kad će Guča da je izvede u ludi provod… I ne sanja, jadan, da je on samo veselin…

Pravi đuvegija je tamo daleko, u Hagu…

Mlada pod haubom – stavljaju joj trajnu. Još kad promeni veš, kad obuče belu belcatu venčanicu, kad se našminka – ima da bude k’o nova!

U avliji se okupili pođani. Mrka čikara zagrlio flašu, peva što ga grlo nosi. Krkobabići, svi sa ganc novim kateterima, pocupkuju na klupama dok gledaju mlađariju u kolu. Nema nešto Jagodinaca…

Iza tarabe, Vučela crče od muke.

Mlada se uspija, trepuće, tvrdi pazar – još nije odlučila: da li da pođe za ovog ili onog? Gde će bolje da se udomi?