Bridžerton 1

Od pre nekoliko godina, od kad su postali dostupni u celom svetu, netfliksovci nižu samo uspehe.

Trenutno su toliko jaki i moćni da im nikakva reklama nije potrebna.

Ovaj striming gigant promenio je način gledanja filmova i serija, nudeći se sve i svašta – od ozbiljnih autorskih filmova i serija do laganih sadržaja i dokumentaraca.

Primetio sam da sve više filmova i serija na ovoj platformi ima titlove na srpskom ili hrvatskom jeziku, što govori da broj pretlatnika sa prostora bivše Jugoslavije nije mali.

Novinari Tajmsa kažu da je ovakav uspeh postignut zahvaljujući pre svega četvrtoj sezoni „Krune“ i prvoj sezoni nove serije „Bridžerton“, koja je najavljivana kao Netfliksov odgovor na čuvenu seriju Downton Abbey kod nas, iz ko zna kojih razloga, prevedenu kao „Dauntonska opatija“.

Iako su se marketinški magovi potrudili da ovim sloganom privuku gledaoce, on nema veze sa realnošću.

„Bridžerton“ je dobro produkcijski urađena „zezalica“ sa odličnim glumcima.

U glavnim ulogama se pojavljuju Reže Žan Paž kao Sajmon Baset i Fibi Dajnevor kao Dafni Bridžerton, a uloga pripovedača poverena je Džuli Endrjuz, koja predstavlja Lejdi Viseldoain.

Fenomenalna scenografija, skupi kostimi, poigravanje sa rasnim identitetom glavne su odrednice ove serije koja jeste simpatična kao odlična razbibriga za novogodišnje praznike, što je bio moj slučaj, ali ništa više od toga.

Rađena je na osnovu književnog serijala „Bridžerton“ američke spisateljice Džulije Kvin.

Prva sezona nastala je po naslovu „Vojvoda i ja“.

Pročitao sam ga na engleskom i premda je reč o ljubiću, napisan je duhovito, na trenutke ironično, ali ako ste iole čitali englesku literaturu tog tipa, neprestano imate utisak da nešto fali: dobijete pristojan ljubavni roman, komercijalno isplativ, ali sve vreme vam je u glavi da to nije to, već čitate kako Amerikanka zamišlja život i prikjučenija engleske aristokratije s početka 19. veka.

Da nije bilo serije knjigu ne bih ni počeo da čitam, tek znam da su u Hrvatskoj i ovde objavljivali neke naslove Džulije Kvin sa toliko ružnim i kičastim koricama da ne poželite da knjigu uzmete u ruke.

Volim ozbiljnu književnost, ali povremeno bacim pogled i na dobro napisane komercijalne naslove koje čitate kad ne želite da preterano koristite mozak, a treba vam nešto što će vas opustiti, ne i zaglupeti.

Džulija Kvin i njen „Bridžerton“ su dobar izbor, samo zanemarite ružne korice.