Svaki put kada ucrtavamo mentalne mape i aktiviramo neurone stvaraju se ideje. Tu u igru ulazi kreativnost. Oduvek je tako bilo. Ali, po čemu se razlikuje inventivnost nekog Engleza od inventivnosti nekog Japanca, može li se kreativnost koja nastaje u Španiji porediti sa kreativnošću koja se javlja u Americi. Na ova pitanja pokušao je da odgovori madridski nedeljnik „Pais semanal“.

Odmah treba reći da se na ova pitanja ne može odgovoriti, a da se ne pribegne dihotomiji koja na prvi pogled može izgledati čudno: Šta je važnije mašta po sebi ili način na koji je vrednujemo? Treba, pre svega, poći od definicije da proizvod kreativnosti mora biti nov i koristan, tvrdi psiholog Teresa Amabile, profesor na Harvard biznis shul. Ako, nešto nije novo, onda nije ni stvoreno. Ako nije korisno, onda je to blesava ideja koja je bezvredna. Novina i korisnost su osnovna polazišta svake kreativne ideje.

Kulturološke razlike koje se u kreativnosti ispoljavaju usko su povezane sa pojmovima 'korisno' i 'novo'. Štaviše, u globalnom svetu, gde nešto što nastane u jednom delu planete skoro istog časa jeste poznato na drugom kraju sveta, faktor novine prerastao je lokalne okvire. Ako je nešto napravljeno prošle godine u Kanadi, ta vest će brzo obići svet, pa će se teško dogoditi da dva pronalazača patentiraju istu stvar. Globalizacija, dakle odlučujuće utiče na imaginaciju (umetničku, društvenu ili preduzetničku) u pogledu različitog vrednovanja neke ideje na dva kraja sveta. Na primer, koncept SMS poruke je na prvi pogled isti u celom svetu. U Španiji SMS porukama najviše pribegavaju poslovni ljudi koji tako razmenjuju poslovne informacije, dok u nekim drugim zemljama SMS poruke jesu glavno sredstvo komunikacije i zabave mladih ljudi.

Drugi aspekt koji utiče na kreativnost jeste uticaj sredine. Smišljanje ideja je obeležje isključivo ljudske vrste. Svako, u većoj ili manoj meri, nastoji da ispolji svoju maštu i kreativnost u umetnosti, ličnim odnosima ili na profesionalnom planu. Recimo, zamislite jednog radnika u fabrici u komunističkom Sovjetskom Savezu i radnika u Holandiji. Sasvim je logično da je Holanđanin imao više motiva da upregne moždane vijuge od jednog Rusa. Sistem vrednosti je u slučaju Holanđanina podsticao individualizam, dok u komunističkoj Rusiji planske privrede to nije bio slučaj. O tome da je radnik u Holandiji bio novčano stimulisan, odnosno bolje plaćen, ne treba ni govoriti.

U ovoj priči o tome koliko različito maštamo ne smeju se zanemariti ni odlike mentaliteta naroda koji žive na planeti. Italijani i Nemci su kao antipodi odličan primer. Nemačko društvo je, u prvom redu, zasnovano na principu racionalnosti. Zato se i kreativnost Nemaca najbolje ogledala u nauci i tehnici. Čak su i najveća umetnička dela na prostoru nemačkih zemalja nastala kao plod racionalnosti. S druge strane, italijansko društvo jeste društvo oblika i formi. Italijanski dizajn i moda su poznati po celom svetu, a uopšte nije slučajno ni to što je Renesansa postala i ostala najbolji italijanski kreativni izvozni proizvod, s varijacijama na temu sve do danas. Ne treba zaboraviti ni to je inspiracija podstaknuta okvirima u kojima neka kreativna individua živi i radi. Dok se na Zapadu uvrežilo mišljenje da kreativnost proističe iz racionalnosti, na Istoku se misli da kreativnost proističe iz stalne i neizvesne promene. Dakle, ideje i mašta imaju granice, ali na genijalnim pojedincima je da ih sruše i prevaziđu.