Prepuštanje velikoj lepoti

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Kada još kao mladi, u vreme dok još nije bilo interneta, instagrama, fejsbuka, tvitera, ime Toskane i Firence iskoči iz maltene svega što čitate onda osetite neodoljivo htenje i potrebu da morate tamo da budete po svaku cenu. Moj prvi susret sa čarobnom Firencom dogodio se pre sedamnaest godina. Od tada do danas ih je bilo pet. Nekada je to bilo smišljeno s predumišljajem i planski osmišljeno, a ponekad slučajno: 'ajde da prođem kad sam već blizu'. Čim uđete u istorijsko jezgro grada u glavi vam se mešaju realnost mesta i prostora sa obrisima već viđenog. Ta mešavina je toliko jaka da zaljubljenost prerasta u ljubav za čitav život. Tek onda vam postane jasno zašto postoji Firentinski sindrom. Enciklopedijska odrednica taj sindrom definiše ovako: „psihosomatska bolest koja izaziva ubrzan rad srca, nesvesticu, zbunjenost ili halucinacije kod pojedinaca izloženih umetnosti, posebno u slučajevima kada je reč o umetnosti velike lepote ili velikom broju umetničkih dela na jednom mestu. Izraz se ponekad koristi i za sličnu reakciju u drugim okolnostima, npr. kada se osoba suoči s velikom lepotom u prirodnom svetu.“ Nisam mu podlegao, mada znam za potresne priče ljudi koji su podlegli „jerusalimskom“ ili „hodočasničkom“ sindromu. Samo što je u ovom drugom slučaju sve mnogo kompleksnije I ozbiljnije. Ali, to je već za neku drugu priču. Za dobro upoznavanje sa gradom treba vam dve do tri nedelje, ali ako ste u njemu dva i po dana, onda treba dobro da se pripremite. Na internetu ima dobrih veb sajtova sa dovoljno podataka, ako to ne stignete pred put u Firenci ćete naći ogromnu ponudu ovog štiva na svim većim jezicima sveta, a i cene su različite. Svojevremeno me je draga prijateljica upozorila 'Ne juri, ne trudi se da po svaku cenu vidiš baš sve, jer je to nemoguće'. Nije teško pogoditi da je prvi put nisam poslušao, ali jesam mnogo godina kasnije. Prepustio sam se upijanju lepote i uživanju u odličnoj i pravoj pici koja se peče u peći 400 stepeni celzijusa. Na italijanskoj pici se nalazi pet do šest kvalitetnih sastojaka koji su ravnomerno raspoređeni na hrskavom testu. Standardna italijanska pica ne poznaje dve trećine frižidera na noj čemu se u našim kućama (što je sasvim u redu) pribegava. Jezivo je i strašno kad to vidite u ogromnoj većini ovdašnjih picerija gde se pod imenom ovog jela prodaje ono što to nije. Uživanje se nastavilo dugim šetnjama, posmatranjem, ljudi i upijanju onog slavnog dolce vita zbog čega cela Italija jeste posebna. Toliko posebna da morate, da joj se vratite/