Koliko poznajemo sopstveno telo? Volimo li telo u kome se nalazimo, prihvatamo li ga kao neodvojivi deo svoga bića. Da li je naše telo hram Gospoda Boga, ili je samo roba koja se odlično prodaje? Zar se i najstariji od svih zanata na svetu ne bavi upravo prodajom tela? Na ova filozofska, društvena, ali i zdravstvena pitanja pokušavaju već nekoliko milenijuma da odgovore brojni pismoznanci, naučnici, lekari…
Poimanje tela u umetnosti i književnosti posebna je priča. Mikelanđelov „David“ ili Botičelijeva „Venera“ slavni su primeri divljenja ljudskom telu. Postavlja se pitanje zbog čega se divimo nečemu toliko raspadljivom. U Bibliji recimo piše da smo „prah i da ćemo se u prah i vratiti.“
Kult tela nas, hteli, ne hteli bombarduje sa svih strana. Nema reklame sa koje nas ne bombarduju lepe, zgodne i preplanule devojke. Treba izgledati lepo, kupovati, vrhunsku kozmetiku, koja košta, ako nabacimo koji kilogram tu su odlična sredstva za mršavljenje i upravo nam ona nude tu „šarenu lažu“ savršenstva. Zdrava ishrana i dodaci ishrani se savršeno uklapaju u arhetip lepog odnosno poželjnog tela koji savremena civilizacija nameće.
Ako sve skupe kreme, preparati i dodaci ne pomognu, tu je njegovo visočanstvo skalpel. Nema ničega što estetska hirurgija ne može da popravi. Nos, uši, usne, liposukcija, grudi. Silikonske grudi najtraženiji su poklon za punoletstvo u Srbiji već duže vreme. Koga je za to uostalom i briga? Jedna prolaznica na Slaviji je gledajući u utegnutu dvadesetogodišnjakinju nedavno prokomentarisala: „Gde je ovim devojkama ogledalo, sve izgledaju kao porno dive ili kafanske pevaljke?“ Pilot epizoda TV serije „Folk“ koju smo videli za Božić možda drastično, mada produkcijski loše i scenaristički praznjikavo, takođe ukazuje upravo na ovaj problem.
Ozbiljne literature posvećene ljudskom telu namenjene opštoj kulturi kod nas je nažalost veoma malo.
Zato knjiga „Rečnik tela“ Bernara Andrijea i Žila Boeča jeste pravo otkriće. Reč je o preuređenom i dopunjenom izdanju Rečnika koji je filozof i epistemolog tela Bernar Andrije osmislio i objavio 2006.
Novo izdanje koje je, u prevodu Olgice Stefanović na srpski jezik, Službeni glasnik objavio 2010. godine, sadrži dve stotine članaka, stotinu osamdeset istraživača i istražiteljki – biologa, antropologa, istoričara, epistemologa, psihologa, lekara, ekonomista, etnologa, sociologa, psihoanalitičara, anatoma, politikologa, ergonoma, pravnika, pedagoga, filozofa, istoričara umetnosti, informatičara, komunikologa, psihosociologa, nutricionista, dečijih psihologa, istoričara književnosti – koji fenomenu tela pristupaju iz različitih uglova, obrađujući širok dijapazon termina: od bidea do sadomazohizma i od dijetetike do vampira…
Kako ističe Žil Boeč, jedan od dvojice autora-priređivača, cilj ovog rečnika jeste upoznavanje čitaoca sa širokim spektrom značenja i konotacija na različite načine povezanih sa egzistencijom tela. Ali, Boeč istovremeno upozorava da ovom rečniku, kao i bilo kom drugom, valja pristupiti kreativno, koristeći ga kao sredstvo koje nam pomaže da izgradimo sopstvenu sliku komplikovanog organizma – u ovom slučaju svest o telu kao jedinstvu fizičke i duhovne egzistencije i, konačno, neotuđivom delu jedinstvenog kosmičkog tela – a nipošto ne dopustiti da nas njegova parcijalizovana forma uvuče u svoje zamke i onemogući nam sagledavanje celine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
