Nemce manje zanima fudbal, a više ekonomija

Za promenu, ovaj članak ne počinje politikom jer 11. juna počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu u Kanadi, Meksiku i SAD-u. U grupnoj fazi reprezentacija Nemačke sastaće se sa Kurasaom, Obalom Slonovače i Ekvadorom.

U decembru 2022. godine, na prethodnom Svetskom prvenstvu u Kataru, Nemci su ispali već u grupnoj fazi. Može li to objasniti zašto je entuzijazam za Mundijal u Nemačkoj trenutno i dalje prilično prigušen?

U anketi Dojčlandtrend javnog servisa ARD dve trećine građana Nemačke izjavilo je da ih utakmice malo ili nimalo ne zanimaju.

Mišljenja su podeljena kada je reč o tome dokle bi nemačka reprezentacija mogla da dogura. Dvadeset četiri odsto ispitanika veruje da tim može da se plasira među osam najboljih i stigne do četvrtfinala. Dvadeset dva odsto očekuje plasman u finale, dok se 20 odsto čak kladi na pobedu u finalnoj utakmici. Takav optimizam je 2022. godine iskazalo samo osam odsto ispitanika.

Kako pokazuje anketa, Nemci za najozbiljnije kandidate za titulu smatraju pre svega aktuelnog vicešampiona Francusku, kao i Španiju.

Loše ocene za saveznu vladu

Dok fudbaleri još čekaju početak Mundijala, timovi konzervativnih Demohrišćana i Socijaldemokrata već su odradili prvu četvrtinu zajedničkog mandata. Da ostanemo pri fudbalskom rečniku: prema mišljenju javnosti, savezni kancelar Fridrih Merc (CDU) i njegovi ministri za sada ubedljivo gube.

Čak 87 odsto ispitanika nezadovoljno je učinkom vlade, što predstavlja novi rekord.

Kada je reč o popularnosti političara, kancelar i dalje drži neslavni rekord: samo 16 odsto ispitanika pozitivno ocenjuje njegov rad. Još nepopularnija je jedino ministarka privrede iz CDU-a Katarina Rajhe.

U poređenju sa anketom od pre mesec dana, Demohrišćani su dodatno pali i imaju podršku od svega 24 odsto, što je njihov najniži rejting u poslednje četiri godine. SPD je blago porasla na 13 odsto.

Zeleni bi trenutno mogli da računaju na 14 odsto glasova, dok Levica ima podršku od 10 odsto birača.

Sa 27 odsto podrške vodeća politička snaga i dalje je Alternativa za Nemačku (AfD), stranka čije neke ogranke službe označavaju kao krajnje desničarsku.

Uverenje ili razočaranje?

Zanimljivo je pitanje na čemu se zasniva odluka da se podrži određena stranka. Programi koje stranke nude trenutno kod mnogih ispitanika izazivaju malo oduševljenja. Svaki deseti birač, uključujući mnoge pristalice Demohrišćana i SPD-a, ne smatra posebno dobrim ni programe ni kadrovska rešenja stranke za koju bi glasao.

Svoju podršku pre svega objašnjava dugogodišnjom lojalnošću stranci. Tek svaki drugi birač podržava svoju stranku iz uverenja, dok približno isti broj to čini zbog razočaranja ponudom drugih stranaka.

To posebno važi za birače AfD-a: njih 57 odsto navodi da bi za tu stranku glasalo zbog razočaranja ostalim partijama.

Hoće li „protivpožarni zid“ izdržati?

U septembru će biti održani izbori u dve istočnonemačke savezne pokrajine, kao i u Berlinu. U Saksoniji-Anhalt i Meklenburgu–Zapadnoj Pomeraniji AfD stoji toliko dobro u anketama da je već sastavio „vladin program“ za obe pokrajine.

Ipak, prema trenutnim procenama, to ne bi bilo dovoljno za apsolutnu većinu. Međutim, visok rejting dodatno podstiče raspravu o mogućoj saradnji drugih stranaka sa AfD-om.

Trenutno CDU/CSU, SPD, Zeleni i Levica kategorički odbacuju bilo kakvu saradnju sa AfD-om, kako u pokrajinskim parlamentima tako i u Bundestagu.

Četvoro od deset Nemaca smatra da je taj takozvani „protivpožarni zid“ ispravan pristup. Troje od deset podržava procenu od slučaja do slučaja, dok se četvrtina zalaže za ciljano traženje mogućnosti za saradnju.

Kada se, međutim, pogledaju pristalice pojedinačnih stranaka, slika je drugačija. Među pristalicama Zelenih, Levice i SPD-a dve trećine ili više odbacuje saradnju; među pristalicama CDU-a to čini svaki drugi. Kod AfD-a je situacija obrnuta: jasna većina od 76 odsto pozdravila bi saradnju.

CDU takođe isključuje saradnju sa Levicom. To 56 odsto ispitanika ne smatra ispravnim stavom. Takva odluka nailazi na većinsku podršku samo među biračima CDU-a (51 odsto).

Slaba privreda potiskuje migraciju kao glavnu temu

Nezadovoljstvo radom savezne vlade posebno je veliko zato što su očekivanja bila ogromna. Podstakao ih je sam kancelar i predsednik CDU-a. Fridrih Merc je u prvi plan stavio velika reformska obećanja i najavljivao ništa manje od brzog ekonomskog uzleta. Od toga, međutim, za sada nema mnogo. Ekonomski izgledi za tekuću godinu i dalje su slabi.

Raspoloženje u javnosti prema privredi sada je podjednako loše kao u vreme krize evrozone. U istraživanju podsticanje privrede označeno je kao najvažniji zadatak savezne vlade.

Samo 13 odsto ispitanika trenutno pozitivno ocenjuje stanje nemačke ekonomije. Istovremeno, četvoro od deset ispitanika očekuje pogoršanje sopstvene ekonomske situacije tokom narednih dvanaest meseci, a u istočnoj Nemačkoj tako misli svaki drugi učesnik ankete.

Penzije, zdravstvena zaštita i nega starih i bolesnih

Nemačka privreda više nije dovoljno konkurentna, delom i zato što su troškovi postali previsoki. Poboljšanje bi trebalo da donese reforma sistema socijalnog osiguranja. Predlog zakona o zdravstvenom sistemu trenutno je pred Bundestagom, dok se predlozi ekspertske komisije za penzioni sistem očekuju u junu. Ključno pitanje je da li će buduća davanja biti smanjena ili će osiguranici morati da plaćaju veće doprinose.

Prema anketi, ukupno 44 odsto ispitanika navodi da bi radije plaćalo veće doprinose, dok se 28 odsto zalaže za smanjenje davanja. Svaki četvrti ispitanik nije želeo da zauzme jasan stav o tom pitanju.

Među pristalicama Levice, Zelenih i SPD-a preovlađuje mišljenje da eventualno povećanje doprinosa ne bi smelo da optereti grupe sa nižim prihodima, već da ga snose isključivo oni sa višim primanjima.