„Hram“ je i dalje blam

Ukratko, u njemu sam opisao šta smo doživeli unuk i ja i zašto me on više nikad nije molio da ga vodim na utakmicu (njemu su uzeli flašicu sa vodom, ali je „jug“ praktično „goreo“ od baklji, sve je grmelo od topovskih udara).

Nisam mogao racionalno da objasnim detetu od deset godina kako on nesme ni flašicu vode da unese a „oni“ mogu baklje, topovske udare…

Još teže mi je bilo da mu objasnim kako to da je nekada jedan od najlepših restorana demoliran, tek sam kasnije saznao da je „promenuo namenu“.

U petak sam krenuo „u šetnju“ malo ranije pa sam rešio da na putu do Skupštine svratim do stadiona Partizana i da se lično uverim da li je krenulo na bolje.

Nije. Još gore je.

Kad sam stigao do stadiona spustio sam se ispod južne tribine i krenuo ka ulasku u baštu bivšeg restorana.

Metalna ograda koja je i ranije postojala sada je ojačana metalnim tablama, ne može se videti šta se događa u bašti.

Obišao sam okolo i pokušao da sa zapadne strane uđem u restoran.

Ista slika.

Tu je i ulaz u Sportsko društvo, portiri su tu, ali od „glavešina“ niko.

Na pitanje da li mogu kroz hodnik do dođem do prostorija fudbalskog kluba uz kiseli osmeh dobijam negativan odgovor.

Otišao sam do zapadne tribine i na službeni ulaz FK Partizan stigao do portira.

Objasnio mi je da Vučelić nije u klubu a da je Vazura na sastanku i da danas neće primati novinare.

Na nepunih pet metara od portirnice su staklena vrata kroz koja se (nekad) išlo u prostorije ostalih klubova JSD, prva kancelarija je košarkaškog kluba.

Više se kroz ta vrata ne prolazi, istina nema metalnih ploča, ni bodljikava žice ali je prolaz strogo zabranjen.

Iako mator i dalje sam naivan, verujem ljudima na reč.

Poverovao sam da je Skupština JSD Partizana smenila upravu FK i da je uvedena prinudna uprava.

Dva tri dana su obe strane izdavale saopštenja, pretili jedni dugima i onda muk.

Da je u FK Partizan sve ostalo po starom, iako je iza njih najlošija sezona u poslednjih pola veka, dalo se naslutilo i kad je u javnost „procurela“ informacija o (navodnom) dovođenju Ognjena Vranješa, potom (takođe navodna) tužba Nemanje Jovića protv kluba, odnosno zahtev za raskid ugovora…

Sve su to, već viđene, stvari (dovođenje isluženih nekad talentovanih igrača, ili nikad i nigde dokazanih stranaca, odlazak mladih iz kluba…)

Ostoja Mijailović je uspeo da preporodi košarkaški klub, uspeo je i da smeni Milorada Vučelića sa mesta prvog čoveka JSD Partizan, potom i da uvede privremenu upravu u fudbalski klub i – stao.

Da li ima previše obaveza u košarkaškom klubu pred finalnu seriju u ABA ligi, ili mu je NEKO rekao da ostavi Milorada Vučeliča i Miloša Vazuru da završe započeti posao.

Mislim da je u pitanju ovo drugo i da fudbalskom klubu predstoji još jedna sumorna jesen, odnosno sezona.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.