Američki grafiti

Vićenco je jedva bio punoletan kad se zadesio u Normandiji. U džepu nosi svoju sliku iz Drugog svetskog rata. Sreo se i sa vojnicima Crvene armije. Ne da danas nije izlapeo, nego još posle „fosters“ piva naručuje i „crnog šetača“ sa dve kocke leda i sodom. Iako živi u Kvinsu, iz nekih razloga često dolazi baš u O Haru. „Bilo je gadno ovde 11. 9.“ A, kako je danas, pitamo ga: „Amerikanci su utučeni zbog ekonomije“. Vićenco ne voli ni to što su „naši momci“ po Avganistanu, Iraku… „Nije to isto kao onda kad smo se borili protiv fašizma“. Situacija na Kosovu mu nije baš najjasnija. Ili je deda samo kurtoazan pa neće da prizna da nema ni pojma šta je to. Jasan mu je pojam samo bivša Titova Jugoslavija. Doduše, kaže i da Italijani vole Srbe.

New York Post na naslovnoj strani od prošle srede prikazao je njujoršku berzu kao prostitutku, sa naslovima „kurvinsko izvlačenje“ i „luda berza“. Ovde je situacija sa berzom neurotična. Poslovni ljudi i analitičari pomno prate stanje evropskih ekonomija, a posebno ih frustrira italijanska i španska. Početkom prošle nedelje berza je imala najveći krah posle 2008. Psihoza se jako oseća u medijima. Tu se daju čuti i pročitati i pitanja zašto Amerika vodi toliko ratova koji su skupi, zašto ima toliko vojske u Koreji, i od čega i koga danas Amerika brani Evropu? A, sve to papreno košta poreske obveznike. Iako i naš Vićenco misli da Kinezi nadiru, američka ekonomija je i dalje tri puta jača od kineske, velika je međuzavisnost, a kinesko pivo „tsingtao“ u mnogobrojnim čajna restoranima na Menhetnu i nije baš toliko lošije od američkog „badvajzera“.

Ne bih da budem vulgaran, ali ispred Vol Strita ima statua bika. Običaj je da ga turisti počeškaju po bronzanim jajcima (testisima) ili da ga povuku za rogove, ne bi li ih sutra zadesila neka para. Bivolja jaja su se izlizala od tolikog češkanja. Cinici ovde kažu da se i dileri i japiji sve češće ponašaju kao turisti zbog stanja u ekonomiji. Bik je sakralizovan na taj način, kao Julija u Veroni kojoj se sisa izlizala od muških ruku turista željnih da ih strefi prava ljubav u životu.

Povodom krize oko zaduživanja, oglasio se i bivši predsednik Bil Klinton koji tvrdi da Obama ima pravo po ustavu da diže limit zaduženja i da mu za to ne trebaju republikanci. Da je predsednik, tvrdi Klinton, on bi to uradio, pa makar ga i tužili. Nekoliko glasača Obame koje smo sreli, kritikuju ga jer beskrajno popušta republikancima, jer stalno vodi politiku kompromisa, iako ga „Čajanka“ – tvrdo krilo republikanaca nemilosrdno kritikuje.

Mi u Srbiji znamo kakva su metafora „devedesete“. Ali, u SAD one se vezuju za Klintonovu eru gde je bilo ekonomskih i socijalnih uspeha, pa ih u poređenju sa sadašnjom depresijom zovu i „zlatne devedesete“. Mnoge stvari su ovde jeftinije nego u Srbiji. Od neke hrane do toga da super filmove, na primer DVD „Kapotija“ možete kupiti za dolar i po. Ako vam se puši, paklo „marlbora“ ili „kamela“ je 13,60 dolara, a nije mnogo jeftiniji ni onaj zeleni „salem mentol“ od koga otpadaju uši. Ili, pazite ovo: Čarape za vene koje u Srbiji koštaju 80 evrića, u sred Menhetna su 20 dolarčića.

Uprkos ekonomskoj neurozi, optimizam osetite u naoko sitnim stvarima koje život znače: Na primer, kad prelazite Kvinsboro bridž (most koji spaja Kvins i Menhetn), a taksista pojača radio kad čuje Springstina i Born To Run.

Nije baš da Njujorkeri čitaju kao Moskovljani u vreme Sovjetskog Saveza dok su čekali u redovima za sve i svašta, ali je interesantno da mnogo njih čita u metrou. Verovatno je puka slučajnost, ali za par dana sreo san nekoliko mladih ljudi koji čitaju Džeka Londona. Slušalice u ušima imaju maltene svi u metrou, a glavni šop „Epla“ na Petoj aveniji je sigurno prodavnica sa najvećom gužvom na Menhetnu. Što kriza unosi više depresivnosti, to se Amerika sve više vraća svojim superherojima. Naravno, onim Marvelovim i DC-jevim. To odavno nije više samo „pop kultura“, već klasika na nivou američkog mita. I naš Vićenco zna za Kapetana Ameriku. On je pomagao američkim vojnicima u Drugom svetskom ratu. Danas, dok u Avganistanu ginu komandosi, povratak ovog heroja na filmsko platno je adekvatna simbolika. Uz X menove, Spajdermena, Hulka, Tora, Betmena, u američkom panteonu su, aplikativni do nivoa suvenira i igračke, na svakom ćošku i Simpsonovi, klinci iz Saut Parka, Sezamovci, Bivis i Bathed, širok dijapazon Star Wars i Star Trek likova, članovi benda KISS, a od Diznijevih junaka apsolutni primat je preuzeo meda Vini Pu. On dominira i Tajms Skverom. Velika su očekivanja i od novog 3D filma o Konanu koji se reklamira na svakom ćošku. U ovom panteonu, sve sa gostujućim Britancem Harijem Poterom, o čijem Hogvorstu je postavljena divna izložba na Menhetnu, „Novi Vavilon“ dobija jedno optimističko lice gde infatilije i eskapizam nude vrstu novog morala. Koji deluje i terapeutski.

Obamin prethodnik Džordž Buš reći će ono što nije rekao o 11. 9. na kanalu Nacionalna geografija 28. avgusta. Ako je Bin Laden ubijen, šta ćemo više tamo? To se ovde pitanje često postavlja. Uz malo ljutnje na Pakistan da igra dvostruku igru.

Ajmo malo iz Njujorka. U Čikago. Od 6. do 27. avgusta ovde je otvorena izložba o Nikoli Tesli pod nazivom „Sjaj genija“. Gradonačelnik Čikaga Ram Emanuel (bivši Obamin šef kabineta) proglasio je 6. avgust Danom Nikole Tesle u Čikagu koji će se obeležavati svake godine. Inače, Čikago se pobratimio sa Beogradom 2005. godine. U tom kontekstu je i organizovana izložba koji bi trebalo da vidi oko milion posetilaca, prema procenama organizatora.

Ajmo nazad u Njujork. Na Brodvej. Ne tražite Šekspira u Spajdermenu. Ne, upravo obratno. Najskuplji mjuzikl u istoriji Brodveja konačno je skockan. Šta da čitamo? Memoare Stivena Tejlora, frontmena Aerosmita. „Da li vas smara buka u mojoj glavi“. Zar nije impresivan podnaslov ovog štiva koje je američki bestseler?