Grci su hteli da snime film po romanu. Intervenisao je Slobodan Milošević i projekat je obustavljen. Verovatno Milošević nije bio protiv romana, nego samo protiv njegovog autora.

Objavljen je na ruskom 1993. Pročitao ga je i Nikita Mihalkov. Razgovarao sa autorom u Moskvi i rekao: ‘Vi ste literarni ludak. Samo time objašnjavam vašu sjajnu ideju da se, sedamdesetih godina 20. veka, kada su u zenitu bili i komunizam u Sovjetskom Savezu i Titov komunizam u Jugoslaviji, u jednog profesora istorije na Kosovu useli duh Ivana Stjepanoviča Jastrebova, koji je bio konzul carske Rusije na Kosovu krajem 19. veka, i da taj profesor u svojoj kući otvori konzulat carske Rusije i 1974. o stradanju Srba na Kosovu piše ruskom caru, Dostojevskom, Vasiliju Rozanovu… Kada bih snimao film po vašem romanu, ja bih bio luđi od vas. Doveo bih Dostojevskog na Kosovo 1974. godine.’

Ovo je nastavak ‘Noža’: Student medicine Alija Osmanović iz ‘Noža’, sad je lekar Ilija Jugović u bolnici u Prizrenu. Zbog velikosrpskog nacionalizma, provešće deset godina u zatvoru. Po izlasku iz zatvora, on kaže:

‘Sve sam, zbog Kosova, izgubio. Roditelje, detinjstvo, čak i svoje zanimanje, jer sam u zatvoru bio stolar. Zbog Kosova sam postradao na Kosovu i prognan sa Kosova. Zbog Kosova sam izgubio i Kosovo!’

Zatvorenik Srbin pita zatvorenika Albanca: ‘Čije je Kosovo?’

On odgovara: ‘Vaše, a naše.’

Dakle moja preporuka da lakše prebrodite izbornu tišinu je roman ‘Ruski konzul’ Vuka Draškovića. Dobra priprema za ‘kosovske kompromise’ koji stižu posle izbora, a lepo se uklapa i u 180 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Rusije što ih baš sad proslavljamo.