Da je pao veći sneg bilo bi interesantno videti trku vlasti i opozicije u čišćenju istog. Setimo se ledenog februara 2012. kad su naprednjaci još bili u opoziciji, a Vučić još nosio maramicu u džepu sakoa slušajući marketinške stručnjake u nameri da pobedi Đilasa: Dakle, Đilas je kao gradonačelnik pozvao građane da se čisti sneg, ali nije im rekao da to rade iz ljubavi prema Beogradu, znači volonterski, već su svi čistači dobili dnevnicu. Bilo je i gužve ujutro, a mnogi su ostajali tužni kad se lopate podele onim bržim. Bitno je da uvek treba, kad god je to moguće, kad nije baš za radnu obavezu ili za poziv dobrovoljcima, insistirati da se nečiji rad plati. Tog februara 2012. mnogi u Srbiji su zlurado reagovali kad je Crna Gora pozvala NATO da joj pomogne u čišćenju snega. Sad to i nije tako smešno.

‘Od svakog prema sposobnostima, svakome prema potrebama’ je komunistički slogan koji je popularisao Karl Marks u svojoj ‘Kritici gotskog programa’. Naivnim građanima Beograda se opet nudi marksistička uravnilovka sa više strana (lista).

I dobro, da je pao sneg, da li bi Mali i Vesić iz pune kase koju opozicija želi da otme plaćali dnevnice ili bi naprednjačka omladina i kapilarni glasovi uradili besplatno posao i dali primer za koga glasati? Da li bi opozicioni tviteraši uzeli lopate, po principu onog grafita koji Mali i Vesić ne bi valjda prekrečili ako bi ga i pronašli – ‘Ribolovci, motike u ruke!’