Partizan je u prvoj rundi kvalifikacija za Ligu Evrope letos ispao od izvesnog Zaglebja, ali je zato od proletos do sada izgurao čak tri runde izbora za prvog čoveka kluba, uporno, predano, glas po glas, neimari iz Humske zidali su većinu.
Bez blama zbog svega što su radili na tom putu, a radili su baš svašta, bez straha da će za nešto od tog svašta biti i sankcionisani, bez skrupula i obzira prema bilo kome i bilo čemu, pa naravno i „zaprepašćene“ javnosti.
Baš takva javnost iznedrila je bezbroj „zašto“ iz svoje naivnosti i neobaveštenosti, čudeći se kako to „izbori“ za predsednika bilo kog fudbalskog kluba mogu biti tako prljavi. Zašto je uopšte važno biti na čelu kluba sa ogromnim dugovima, neraščišćenim vlasništvom nad osnovnim infrastrukturnim resursom (stadionom i prostorijama)? Zašto se za „sportsku“ funkciju tako uporno, na sve načine i kao ključna smatra podrška vladajuće garniture, pojedinaca ili stranaka ili se na nju iz sveg glasa poziva? Zašto se za ta mesta nikad ne kandiduju nekompromitovani bivši sportisti, uspešni menadžeri (uspešni po rezultatima, a ne po PR-u), već ista stara prokažena imena, dokazana u sportskim i inim nepoćudnostima? Zašto uopšte država dozvoljava da javnom imovinom, pa ako hoćete i „nacionalnim brendom“ upravlja neko ko prvo izabere one koji će njega za predsednika izabrati? I još bezbroj zašto koja se jedno na drugo nadovezuju u srpskom fudbalu i spajaju u samo jedno: Zato srpski fudbal propada decenijama, godinama, iz dana u dan?
A osim opštih, ovi izbori donose i mnogo „posebnih“ KAKO. Kako, recimo, neko može biti predsednik i Sportskog društva i Fudbalskog kluba Partizan, sve i da zato nema zakonskih smetnji? Da li je nedostatak pravih „kadrova“ toliko veliki da, eto, na ta dva mesta može biti samo jedan? Kako jedan profesor na pravnom fakultetu, pa bila mu specijalnost i rimsko pravo, može da smišlja ili samo sprovodi takve parapravne marifetluke koji će studentima verovatno služiti za ismevanje. Iako u starom Rimu verovatno nije bilo verifikacije mandata, pa dok jedne članove Skupština ne razreši, one druge ne može da „učlani“. Kako ovde pomenuti dvojac koji se za sve u ovoj lakrdiji pitao nije i ranije bio u skupštini Partizana kad mu toliko žele dobro da bi njime i zvanično da rukovode?
U srpskom fudbalu je moć realna i opipljiva, a putovanje novca nevidljivo. Ovlašćenja su nepisano kraljevska, a odgovornost provereno nikakva. Tako je i u FIFA i UEFA, pokazale su istrage.
Eto, zato.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
