Kome je ABA džaba 1Foto: Luca Marziale / Danas

Klipovi koje u točkove evropske klupske košarke, pa naravno i ovde lokalne i regionalne, već skoro dve decenije podmeću alavost, klupska ostrašćenost, „sirovi“ novac, nesposobnost i učmalost krovne svetske (i evropske) organizacije, sitni interesi, „džep“ menadžerisanje.

Što je učinilo po definiciji atraktivan, a makar na Starom kontinentu i po masovnosti Top 3 sport, svelo na grane koje se ni najmanje ne zelene, a sve više trule.

Sukob FIBA i Evrolige (ranije ULEB) je već opšte mesto i jasno je da su ovi prvi svojim neradom i samodovoljnošću otvorili prostor da ga ovi drugi zasluženo zauzmu, a onda vremenom sve manje znaju kako ga valja koristiti. Sudar dva ega i novčanika došao je tamo gde je jedino mogao doći- pred zid, koji je teško preskočiti a daleko se od njega vraćati.

Slično je bilo i u regionalnoj košarci, ABA liga je bila reakcija na usitnjenost nekada Top 5 u Evropi SFRJ košarkaškog prvenstva i uz mnogo više uspona i padova gura svoju 19. sezonu. Kojoj u smiraj preti ili „preti“ ozbiljna dezintegracija, ili pak samo nova „politizacija“ koja će se zaustaviti na spinu, a da neće biti završnog udarca.

U pitanju je inicijativa Hrvatskog košarkaškog saveza da njihovi klubovi pređu u Alpe Adria kup, sa Slovencima, Mađarima, Slovacima, Poljacima… Uz obećanu finansijsku premiju i naznaku da nikog tamo ne teraju ali da je za njih to dobro. Na stranu kakve to veze sa toponimima iz naslova imaju ove tri zemlje na kraju pomenute, ali činjenica da je takva inicijativa stigla iz Hrvatske, olimpijskog vicešampiona na prvom samostalnom takmičenju, u isto vreme i čudi, i zvuči očekivano.

Zemlja koju po tradiciji, talentu, masovnosti, svojoj „školi“ i još bezbroj razloga možemo nazvati baš „košarkaškom“, iz Saveza, dakle „strateški“, bira da se takmiči sa predstavnicima zemalja koje su u tom sportu još uvek „naturščici“. Jednoj Ciboni i jednom Splitu, bivšim evropskim šampionima, pa i Zadru, koji je svetu podario jednog Ćosića i Đerđu, predlaže se da putuju dalje, možda i za iste pare, ali da pobeđuju više i valjda tako napreduju.

Razlog za tako nešto je, naravno, decenijski sunovrat hrvatske reprezentativne košarke, pa i klupske, jer komšije i dan-danas kao uvek imaju fenomenalne igrače, ali nikako da imaju tim. Jeste frustrirajuće da su u 19 izdanja ABA lige čiji su bili osnivači uzeli samo dve titule (Slovenci jednu kad srpski klubovi nisu učestvovali, Makabi takođe jednu, a u Srbiju je stiglo preostalih 14, 2020. nije bilo prvaka), ali nije samo novac, tačnije supremacija najpre Partizana, pa Zvezde razlog za dugogodišnji hendikep.

Plasmani u ABA nisu posledica „aždaja“ iz Srbije, već nerada ili lošeg rada u hrvatskom savezu i klubovima. U selekciji, sa mladim igračima, u struci… Traženje dežurnog krivca, bežanje od odgovornosti, rešenja sa tri koraka unazad… sad su praksa u Hrvatskoj, ali sve to zajedno, bez obzira na trofejni ambijent i „uljuljkanu“ situaciju, u Srbiji je skoro isto.

Samo što se u klubovima to neće videti dok država sve finansira, ali će u reprezentaciji eskalirati samo po sebi.

Tada će nam verovatno isto biti kriva ABA liga, verovatno i Hrvati.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.