Na turniru generacije 1998 učestvovaće selekcije Srbije, Norveške, Slovačke i tzv. države Kosovo.

Saopštenje RS Srbije od pre nekoliko dana iz koga je gornji citat izazvalo je, očekivano, mnogo veću medijsku pažnju nego što takav tip takmičenja uobičajeno ima. Činjenica da je žreb, ovako ili onako, em na jedno mesto spario mlade rukometašice Srbije i vršnjakinje im sa Kosova, em to treba da se desi u Srbiji, „u srcu“ Šumadije. Odluku EHF-a u Savezu su „proglasili“ svojom pobedom, misleći pre svega da su na taj način izbegli sve moguće neprijatnosti i rizike koje bi zastava i himna Kosova mogle da izazovu.

Pravo niotkuda, a formalno iz Novog Sada, oglasio se nakon toga Rukometni savez Vojvodine koji je odluku da se takmičenje održi bez intoniranja himni i isticanja nacionalnih obeležja predstavio kao „ponižavanje Srbije“ i predložio je da se takmičenje odloži ili da se organizacija preda drugoj državi. U prilično obimnom saopštenju napominje se da su „u trenutku kada se državni vrh Srbije bori za Kosovo i Metohiju“, u srcu Šumadije, zabranjena obeležja Srbije, zastava, grb i himna Bože pravde, a samo da bi se tako udovoljilo tzv. državi Kosovo“. Pominje se i da je baš u Kragujevcu i okolini mnogo ljudi koji su proterani sa Kosova te će im sve još teže pasti, i da se time krši Zakon o sportu prema kome postoji obaveza upotrebe grba, zastave i himne Srbije na svim međunarodnim takmičenjima. Zanimljivo, na zvaničnom sajtu te organizacije stoji da se predsednik UO RSV, Borislav Perović, u ime Rukometnog saveza Vojvodine, oglasio saopštenjem za javnost.

Da i zanemarimo kako to predsednik UO može da se oglašava u ime cele organizacije bez da je o tome pitao, a posebno o stvari koja nema veze sa rukometom, a još manje sa rukometom u Vojvodini. Jasno je da je pomenuti gospodin, inače advokat iz Apatina, želeo da se nekome preporuči sa viškom „patriotizma“, zna on verovatno kome i zašto. A suština ove priče je već par godina dnevnopolitički zamagljena, a inače je veoma prosta, koliko god bila bolna.

Kosovo je punopravni član svih međunarodnih sportskih organizacija, pa i rukometne, potpuno je izvesno da će raznorazna žrebanja i ubuduće ukrštati sportiste na takmičenjima, bojkoti i patos saopštenja tu ništa ne mogu promeniti. A pomenuti dežurni patriota nije u svom saopštenju te devojke uopšte pomenuo, a baš one igraju pod tom zastavom i himnom, bilo ih u dvorani ili ne.