Od Čuruga do Karaburme

Elem, Karaburma i Zemun su, jelte, delovi Beograda, ko u nekom od njih živi, ili kroz delove tih naseobina prolazi, morao bi sa ulične ikonografije da sazna da tu postoje neki „stari“ huliganski računi, što iz nekih nižerazrednijih liga, sve do „rivalstva“ Zemuna i OFK Beograda, nekad prvoligaša, sada stepenicu niže. „Svi u Zemun“, od ranije već govore išarani zidovi po glavnim ulicama na Karaburmi, pogrde za „Đavole“ i „Plavu uniju“ sklesane su, kažu, po nekim zemunskim fasadama. I onda, na ruini od nekad Omladinskog stadiona, pred nekoliko desetina prisutnih igrao se fudbal OFK Beograd – Zemun, desetak minuta po početku, kao na livadi u nedođiji, na „tribine“ ulazi par stotina „navijača“ Zemuna, lomeći stolice pred sobom, bez da se iko pojavljuje da ih spreči, obilaze čitav teren i napadaju malobrojne domaće „navijače“. Klip na Jutjubu deluje sasvim nestvarno, policija se u tragovima pojavljuje tek kad se sve završilo, nepoznato je kad su se sa terena razbežali igrači i službena lica.

U Čurugu su igrali domaći Hajduk i Sremac iz Vojke, utakmicu Vojvođanske lige „Jug“. Valjda shvatajući svoje ime sasvim razbojnički, neki domaći fudbaleri su u poluvremenu na gostima pokazivali i borilačke veštine, a „nepoznato“ lice je, takođe u pauzi, uperilo pištolj „u pravcu“ prostorije sa sudijama. Utakmica je nastavljena tek pošto je iz Novog Sada došla interventna policija, a za kraj: jedan domaći igrač je svog kolegu iz Vojke UJEO ZA VRAT.

Nema između ova dva događaja nikakve direktne veze, jedina kopča je da su se zbili proteklog vikenda i da je povod za pojedinačna i čopor divljanja bila, gle čuda, fudbalska utakmica. U oba slučaja, lokalnog karaktera, gde je neka vrsta „prestiža“ bila mnogo bitnija od „čistog“ rezultata. Zajedničko će im, nažalost, biti i što za sve vinovnike ove parade nasilja i primitivizma neće uslediti nikakve kazne. Klubovi će verovatno dobiti po džepu, a i ako bude „suspenzija“ stadiona, u Srbiji i inače na utakmice dolaze pretežno „navijači“ po vokaciji, a oni „za svoju dušu“ odavno od toga dižu ruke. Mlatarati pištoljem bilo gde, pa i ispred sudijske svlačionice, moralo bi da bude kažnjivo bez presedana. U stampedu rušiti i gaziti sve pred sobom, takođe, sve i da je u pitanju „livada u nedođiji“, a ne bivši stadion.

Ovako, od Karaburme do Čuruga, tuga i kaljuga.