Igre su tek počele, dva dana su samo bila potrebna da euforija proizvede nus pojavu, kontraindikaciju ili neželjenu posledicu kako hoćete, a to je – patos.
Nacionalne euforije izazivaju isto takav patos, sigurno piše na kutiji kao i da se pre upotrebe treba konsultovati sa za to stručnim. Za patos, inače, nema terapije, leči ga samo vreme i pojava nove euforije.
Uoči ove Olimpijade, a intenzitet se pojačavao kako se početak bližio, priče o medaljama, tačnije o broju odličja koje će srpski sportisti požnjeti u Riju, bile su toliko glasne, nerealne i spinovane da su vređale zdrav razum. Gađalo se brojevima sa po dve cifre, državnim premijama koje su najveće u okruženju, a bogami i u većem prečniku, za brojeve se ovde i inače misli da ništa ne koštaju. I onda za dva dana u kojima je Tim Srbije doživeo „100 poraza i dve pobede“, kako su zaključili dežurni cinici, a izgubi i jedan Novak Đoković, i, sasvim uzgred, Kosovo osvoji zlatnu medalju, već bude kasno da se prst stavi na čelo pa on završi u ustima. „Katastrofa“, najčešća je i javno, i privatno izgovorena reč.
A šta je tu „katastrofa“ nema ko da objasni naciji u depresiji? Što kao i sve druge male i time više-manje frustrirane zemlje u olimpijskom timu uvek imamo više od polovine „turista“, sportista koji su ispunili potrebne propisane norme da na Igre odu, ali bez ikakvih šansi za visok plasman. Što, shodno našem mentalitetu, ali i mnogo dnevnijim stvarima kao što je politika, sportske uspehe koristimo kao melem na sve tegobe koje iz dana u dan živimo, a bez toga više bole i više se vide. Što iste te uspehe koji su neretko i podvizi prisvajamo i uziđujemo u jedan od naših stereotipa da smo „najsportskija nacija“.
Svi naši sportisti koji su se voljom kalendara takmičenja prvih dana pojavili na borilištima u Riju bili su pod ogromnim pritiskom, neki od njih su to i javno nazvali „tremom“, nepodnošljivi teret natovaren je i tako velikim šampionima kakvi su Đoković i vaterpolisti. Koji te domete ne bi ni dosegli da nisu znali da im se niko i nigde neće sklanjati, koliko svega treba uložiti u svaku pobedu i koliko svi drugi žele vaš skalp. I otud i one suze takve sportske gromade kao što je Novak, zbog toga što je „izneverio“ očekivanja, što je „razočarao“ naciju iako joj ništa, osim da će dati sve od sebe, nije ni obećao.
Obećali su neki drugi, a njih ništa ne košta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
