Kandidatura

Naravno, njih je iznenadio taj februarski sneg i dok je padao, ali za istoriju će ostati zapisano da je posle vanredne situacije ostala jedna pahuljica, koju neki zovu fusnotom. Poslovični opstipacioni facijalni grč mlađanog predsednikovog pregovarača pretvorio se u euforično iracionalno zadovoljstvo podržano raznolikim usklicima, uzdasima i podvriskivanjem sa talasa mnogih zabludelih medija. Srpska moderna diplomatska škola, utemeljena na principu „Laži i sitno trepći!“, stalno pominjući Ustav, našu „nepogrešivu spoljno-političku strategiju“ i patriotizam, svaki novi poraz proglašava veličanstvenom pobedom.

Pregovori sa Prištinom letos su započeti balvanima, „temeljom naše pregovaračke strategije“, a završeni su tako što je Edita Tahiri ostvarila sve što je bilo u njenoj agendi. Borku mlađanome je ostala zvezdica ili pahuljica, kako vam drago, iza imena Kosovo, što i jeste prava mera vrednosti srpskog uspeha u ovim pregovorima – fusnota… Kosovska politika koalicije koju su stvorili Tadić, Dačić, Dinkić, Krkobabić, Palma, Čanak, Ugljanin, Ljajić i ostali znani i neznani, pretrpela je težak i, za svakog u svetsku političku stvarnost iole upućenog, očekivan poraz. Ipak, poraz politike „I Kosovo i EU“ jeste ogromna šansa za Srbiju, za sve njene građane koji racionalno razmišljaju o budućnosti svoje dece.

Srbija će dobiti status kandidata za članstvo u EU, pre svega zaslugom upornih i surovih briselskih i vašingtonskih operativaca, koji su godinama, politikom štapa i šargarepe u brazdu uterivali srpske zvaničnike. Iako je većina građana odavno opredeljena za evropske integracije, njihovom voljom na izborima izabrani političari nisu učinili dovoljno da se ta želja ostvari. Iako im je retorika mahom bila proevropska, njihovo praktično delovanje je bilo hibrid principa Divljeg Zapada i krčme na kraju sela… Mrljavilo se i brljalo sa reformama u svim oblastima koje su od suštinske važnosti za demokratizaciju i obnovu srpske države i društva, a uspeli su da unište i deo temelja moderne Srbije koji su izgrađeni od 5. oktobra 2000. do marta 2004. godine.

Status kandidata nam neće doneti mnogo neposredne, brze koristi i neće doneti lek za sve teške bolesti ovog društva. Nekoliko stotina miliona evra dodatne briselske pomoći godišnje neće rešiti probleme tehnološki zastarele privrede, komplikovane hipertrofirane državne uprave, sistemski korumpirane od glave do pete, prezadužene države, ogromne nezaposlenosti. Sve to i još puno toga moramo rešiti sami, svesni da to ne radimo zbog Evropljana i njihovih uslovljavanja, nego zbog sebe i svoje budućnosti. Ipak, dobijanje statusa kandidata jeste istorijski događaj, jer strateški, a ako bude pameti i zauvek, vezuje budućnost male i siromašne države Srbije za veliku evropsku porodicu. Naravno i ta porodica nije savršena, ima i tamo kukolja, lezilebovića i budala, ali ona jeste najbolje prirodno okruženje.

Sticanje statusa kandidata donosi nam i povećanu aktivnost pomenutih operativaca iz Brisela. Biće ih ubuduće u još većem broju, da savetuju, pomažu, ali i kontrolišu političare koji će nakon sledećih izbora zajahati na grbači ovog napaćenog naroda. Ti visoki, srednji i niži predstavnici EU, po potrebi pomognuti vašingtonskim kolegama, svakodnevno će filigranskom upornošću nadgledati stvaranje i sprovođenje dogovorenih i obećanih mera, reformi koje će dovesti do toliko željene i dugo očekivane likvidacije sistemskih oblika korupcije, vladavine prava, slobode tržišta, zaštite ljudskih prava, stvarne slobode medija, efikasne uprave.

Njihovo aktivno prisustvo jeste neophodan katalizator racionalizovanja razmišljanja i delovanja svih onih koji su danas nesvesni realnog stanja u našem društvu i stvarnog mesta naše države u međunarodnim relacijama. Sve to je neophodan uslov za nove investicije, pre svega inostrane, koje će nam doneti svež kapital, nove tehnologije, modernu organizaciju rada, ali i velika i bogata tržišta bez kojih nema razvoja proizvodnje i novog zapošljavanja. Ne, naravno da nisam srećan što smo nesposobni da to uradimo sami i što su nam za sve to neophodne evropske guvernante, ali izgleda da danas ne može drugačije. Budućnost je naša šansa.