Poslednju konferenciju za novinare 15. Beldocsa, koji se završava u sredu, 18. maja, obeležio je razgovor sa deset reditelja, među kojima su bili i autori Međunarodnog takmičarskog programa, kao i reditelji – gosti festivala u ostalim programima. Predstavnici medija čuli su najpre Evu Van Barnveld, rediteljku filma „Srculence“, neobične priče koja daje intimni portret dve […]
Poslednju konferenciju za novinare 15. Beldocsa, koji se završava u sredu, 18. maja, obeležio je razgovor sa deset reditelja, među kojima su bili i autori Međunarodnog takmičarskog programa, kao i reditelji – gosti festivala u ostalim programima.
Predstavnici medija čuli su najpre Evu Van Barnveld, rediteljku filma „Srculence“, neobične priče koja daje intimni portret dve žene u poznim godinama, a koje ona poznaje od detinjstva.
Njihovu ekcentričnost prepoznala je još kao dete, to je želela da prenese na film i podeli sa svetom, a priču o njihovoj vezi, problemima izazvanim demencijom i ponovnom pronalaženju ljubavi, nasuprot svim preprekama, snimala je više od dve godine.
Film “Pozni avgust” reditelja Federika Kamarate i Filipa Foskarinija, nastao je kao ideja o završetku sveta, otkrivanjem skrivenih mesta na Siciliji, koju su inače poznavali, a kako su izjavili, ovo ostrvo ih je dodatno zaintrigiralo za tu priču.
Pandemija im je otežala situaciju, ali su uspeli da se izbore i svoju ideju prenesu na pravi način.
Čivas Devink, reditelj dokumentarca “Veliki basen”, nije poznavao zajednicu “najusamljenijih ljudi u Americi” o kojoj je reč na filmu, na njih je naišao tokom jednog od svojih putovanja po Americi.
Devnik je želeo da otkrije i da zabaleži, kako je naveo, njihov mikrosvet, što su oni rado prihvatili.
Danski reditelj Emil Langbal, čiji je film “Berbernica kod Kjua” privukao veliku pažnju publike Beldocsa, svog protagonistu upoznao je kroz članke u danskim novinama.
Fascinirale su ga njegove frizure, kao i volja i borba za život u siromašnom naselju, gde se berbernica nalazi. Zbog loše reputacije u danskim medijima, Emil je želeo da prikaže drugačiju sliku naselja koje se nalazilo na samoj margini, kao i raznovrstan društveni sloj koji boravi u berbernici.
Janis Abele, kako je izjavio, snimio je “81 metar” kao kratkometražni film osmomilimetarskom trakom, i taj izbor trake poslužio je i da metaforički prikaže kraj bioskopa i filma, koji je i tema ovog dokumentarca.
Pošto snimanje na posebnoj traci nije bilo jednostavno, Janis i njegove kolege su pristupili ovoj temi kao izazovu, a specijalni efekti same kamere, poput sitnih zrnca, dodaju atmosferi praznih bioskopskih sala, naveo je Abele.
“Saturn i još dalje”, film Deklana Klarka svedoči o tehnologiji, ali i prolaznosti vremena. Prema rečima reditelja, on je svoju inspiraciju našao u ljudskoj potrebi za komunikacijom i slanjem signala u etar.
Izuzetan dokumentarac “Rekonstrukcija okupacije”, sam je pronašao put do češkog reditelja Jana Šikla, kada mu je prijatelj doneo kutije sa nerazvijenim filmovima za koje nije znao šta se na njima nalazi.
– Kada sam ih razvio, shvatio sam da su to nikad viđeni, profesionalni snimci napravlejni 21. avgusta 1968, kada je pola miliona ruskih vojnika upalo u Prag, tadašnju Čehoslovačku. Gledajući snimke video sam mnoga lica mladih ljudi koji su protestvovali protiv liberalizacije, mnoge od njih sam pronašao i uspeo da razgovaram sa njima o događajima koji su bili ključni čehoslovačku istoriju . Shvatio sam koliko je taj događaj bio bitan i koliki je trag ostavio među ljudima, i osetio sam potrebu da ove snimke, stare više od 50 godina, napokon pokažem javnosti – izjavio je Jan Šikl.
Iza filma “Italo Disko. Blistavi zvuk 80-ih”, čija je projekcija pre dva dana bila rasprodata, stoji Alesandro Melacini.
– Italo Disko veoma je cenjen van Italije, naročito u zemljama istočne Evrope, što je svakako doprinelo popularnosti filma. Ja dsam i producent ovog filma, i nailazio sam na prepreku oko autorskih prava pesma koje su se našle u filmu, ali se na kraju sve dobro završilo. Ovaj film nam pokazuje da su ljudi ti koji se menaju, a muzike je uvek samo dobra ili loša – rekao je Melacini.
Poslednju press konferenciju 15. Beldocsa završio je Serđo Trefo pričom o filmu “Raj”.
Radnja se odvija u Brazilu, u bašti palate Ceste. Nije želeo da film bude “protiv” nečega, kako se to običnu Brazilu radi, već je želeo da film bude glorifikacija Brazila, u vidu ljubavnog pisma.
Stariji građani koji se svakog jutra okupljaju i odlučuju o čemu će tog dana pevati i igrati, jesu zapravo ono što Brazilu nedostaje- utopija koja bi se mogla naći u apotekama.
Foto promo Vidoje Manojlović
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
