Aktuelnost nemačke umetnosti uoči Hitlerovog dolaska na vlast

Manifestacija, u okviru koje će se do 12. marta održati književne promocije i revija filmova, započela je juče predavanjem Paula Grubera, austrijskog lektora na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, koji je na Filološkom fakultetu u Beogradu govori o istoriji Vajmarske republike, socijalnim i kulturnih promena, glavnim književnim strujama te epohe.

Deblinovo delo, objavljeno 1929. smatra se jednim od najvećih romana nemačke književnosti 20. veka, ekranizovano je dva puta – na filmu 1931. i kao zapadnonemačka TV serija u režiji legendarnog Rajnera Vernera Fazbindera 1982. godine. Autor novog srpskog prevoda ovog romana je Nikola Jordanov, koji je za Lagunu preveo i knjige Hansa Falade „Mali čoveče, šta sad“ i Ernsta Hafnera „Braća po krvi“, koje će takođe biti predstavljene u okviru programa „Poslednji dani Vajmarske republike“.

Janja Stjepanovć, urednik u Laguni, objašnjava za Danas da je objavljivanje novog prevoda „Berlin Aleksanderplaca“ Lagunin kontinuitet u prevođenju nemačkih pisaca iz vremena koje je prethodilo padu Vajmarske republike i dolasku Adolfa Hitlera na vlast 1933. godine. Na pitanje zbog čega je danas važno upoznati umetnost – književnost i film – iz vremena koje je neposredno prethodilo uništavanju svih mehanizama demokratskog sistema u tadašnjoj Nemačkoj, sagovornica Danasa odgovara da je „predlog da se ponovo prevede „Berlin Aleksanderplac“ krajem 2015. prihvaćen pre svega zbog književne vrednosti ovog dela, ali i zbog njegove političke aktuelnosti“.

– Ideja se, zapravo, rodila onog momenta kada je Laguna objavila roman „Braća po krvi“ 2014, čije je objavljivanje u Nemačkoj godinu dana ranije predstavljalo događaj u pravom smislu reči. Tome je išla u prilog činjenica da je roman, napisan i objavljen 1932, zabranjen odmah po dolasku nacista na vlast i spaljivan sa drugim knjigama. I samom piscu Ernstu Hafneru, o kome se ništa ne zna osim nekoliko šturih činjenica da je bio novinar i socijalni radnik, gubi se trag u godinama kad je Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija preuzela vlast. Roman je uzbudljivo i vrlo moderno napisano štivo o berlinskom podzemlju posle ekonomskog sloma 1929, koje istovremeno govori nešto i o našoj stvarnosti i možda je baš to razlog što priča o maloletnim članovima bande „Braća po krvi“, koji se prati napeto, sve vreme uspešno držeći čitalačku pažnju, te tako ima sve preduslove da bude „popularan“, u Srbiji nije naišao na veliki prijem kod publike – kaže Janja Stjepanović.

Ona napominje da je „slično i sa romanom Hansa Falade „Mali čoveče, šta sada?“, koji je Laguna objavila krajem 2015. godine. Janja Stjepanović ukazuje da je „ova priča o mladom bračnom paru, koji se bori da preživi nakon ekonomskog sloma bila je omiljena tridesetih godina 20. veka ne samo u Nemačkoj, nego i širom sveta, pa je tako usledila i holivudska ekranizacija 1934. godine“.

– Dok se Faladin roman svrstava u popularnu književnost svog vremena koja se koristila književnim metodama „nove objektivnosti“, Deblinov „Berlin Aleksanderplac“ ubraja se u takozvane „velike“, „modernističke“ romane. Priča o Francu Biberkopfu, koji posle izlaska iz zatvora upada u vrtlog izdaje i kriminala, sasvim je banalna priča, zapravo niz priča koje možemo pročitati u crnoj hronici ili bulevarskoj štampi. Ali, kako primećuje Fazbinder, ta priča i nije suštinska – bitan je način na koji je ona ispričana. Berlin nije kod Deblina tek scenografija u kojoj se odvija radnja, čiji je junak Franc Biberkopf – tekst ovde u najdoslovnijem smislu te reči predstavlja vizuelni i zvučni zapis Berlina 1928, zbog kog će svakom koji zna šta je usledilo neposredno posle vremena koje Deblin oživljava biti jasno, dok čita „Berlin Aleksanderplac“, šta je običnog Nemca nagnalo da prigrli nacionalsocijalizam. Očekujemo da će u ovom uvidu čitaoci pronaći relevantnost ponovnog prevoda Deblinovog romana, kao i aktuelnosti životnog stava i generalnog osećanju koji provejavaju tadašnjim vremenom, a nama su bliski: nestajanje velike države, nestajanje čitavog jednog sveta, razgradnja, nedostatak vizije i nade… – ističe Janja Stjepanović.

Program

Program koji je juče započeo predavanjem Paula Grubera, nastavlja se sutra 25. tribinom Laguninog književnog kluba, koja će biti posvećena romanu „Braća po krvi“ o kome će govoriti: istoričar Milan Ristović, provodilac Jelena Kostić Tomović, književni kritičar Saša Ćirić. Novi prevod „Berlin Aleksanderplaca“ biće predstavljen 7. marta u okviru Književnog kafea Gete instituta u kome će, uz Janju Stjepanović, učestvovati književni i filmski kritičari Milan Vlajčić i Ivan Velisavljević. Od 8. do 12. marta u Jugoslovenskoj kinoteci biće prikazano deset filmova iz poznog Vajmara, nastalih prema književnim delima: „Faust“, „Praški student“, „Berlin Aleksanderplac“, „Plavi anđeo“, „Kapetan iz Kepenika“, „Ničija zemlja“, „Devojke u uniformi“, „Prosjačka opera“, „Put majke Krauzen ka sreći“, kao i američko ostvarenje „Mali čoveče, šta sada?“ u režiji Frenka Borzejgija. Većinu ovih filmova nacisti su zabranili, a njihovi reditelji i scenaristi su emigrirali.