INTERVJU Kompozitor i pijanista Alex Solely: Beograd nudi čitav spektar emocija i senzacija, što pozitivno utiče na stvaralački proces

Uoči svog prvog solističkog nastupa u Beogradu, ruski kompozitor i pijanista Alex Solely otkriva kako ga je život u srpskoj prestonici inspirisao da još dublje zaroni u umetničko izražavanje.

Nakon uspešnog debitantskog albuma „Piano Solely“, koji mu je doneo međunarodno priznanje i srebrnu medalju na Global Music Awards, objavio je i drugi album pod nazivom „The Home Concert“, masterovan u prestižnom studiju Abbey Road.

Koncert zakazan za 13. jun u sali Beogradske filharmonije biće prilika da publika uživo doživi emotivnu snagu njegove muzike, koja spaja minimalizam, introspektivnost i narativni karakter.

Živite i stvarate u Beogradu već neko vreme, a pred vama je prvi solistički koncert u ovom gradu. Na koji način je Beograd uticao na vaše stvaralaštvo i emotivni odnos prema muzici?

– Beograd je divan grad sa bogatom istorijom, srdačnim ljudima i odličnom kuhinjom. Grad nudi čitav spektar emocija i senzacija, što pozitivno utiče na stvaralački proces. Muzika uvek dolazi iz emocija i iskustava — ni moj slučaj nije izuzetak.

Vaša muzika često spaja minimalizam, introspektivnost i filmsku atmosferu. Kako nastaju vaše kompozicije – da li inspiracija dolazi iz priče, slike, zvuka?

– Životno iskustvo rađa osećanja, ona se pretvaraju u emocije, a emocije uvek traže način da budu izražene. Ja imam sreću da ih izražavam kroz svoju muziku. Ljudi to prepoznaju, i zato često dobijam komentare da im moje kompozicije deluju veoma lično, gotovo ispovedno. I zaista je tako. Nikada ne pišem muziku tehnički – sve što radim dolazi iz ličnog iskustva.

Album „Piano Solely“ vam je doneo međunarodno priznanje. Kako ste doživeli taj uspeh i koliko vam znači nagrada Global Music Awards?

– Naravno, prijaju mi pozitivne reakcije kolega i stručnjaka iz muzičke industrije. Ali, uz svo poštovanje, više mi znače publika koja pažljivo sluša i reči zahvalnosti posle koncerta.

Vaš novi album „The Home Concert“ masterovan je u čuvenom Abbey Road studiju. Kako je izgledala ta saradnja i šta vam je značila kao umetniku?

– To je svakako velika čast za mene. Poslao sam snimak, oni su ga odobrili i uradili mastering (ovo je tehnička procedura koja priprema album za objavljivanje na različitim platformama) tako da možete dobiti isti zvuk sa svojih kućnih zvučnika kao što smo imali na tom koncertu. I, shodno tome, iste emocije.

Na koncertu će vas pratiti gudački kvartet Meraki i drugi muzičari. Kako birate saradnike i koliko vizuelni i timski aspekt doprinose vašem celokupnom nastupu?

– Veoma je važno da se slažemo po ljudskim kvalitetima kako bismo mogli zajedno da stvaramo opušteno. I, naravno, vrlo je važno da su muzičari zainteresovani da sami donesu i stvore nešto. Ne volim baš čisto „radni“ pristup, čak i ako je muzičar super profesionalan. Uveren sam da je za stvaranje nečeg zaista zanimljivog i vrednog potrebno iskreno uživati u tom procesu.

Izjavili ste da je „klavir za vas ceo orkestar“. Možete li nam približiti taj poetski pristup i kako se on reflektuje u vašoj muzici uživo?

– Zapravo, to nije toliko poetska izjava koliko doslovna. Kada operski pevači vežbaju, rade to uz klavir – jer upravo klavir najbolje može da oponaša ceo orkestar. U jednom intervjuu sam rekao da u klaviru mogu čak da čujem i vetar. Mada, priznajem, možda je to bio samo šum u mojim ušima. :)