Atmosfera licemerja

Dvoličnost

Danas su na vlasti ljudi koji su rasli i vaspitavani u sovjetskoj atmosferi dvoličnosti i licemerja. Izveštaji s tribina – vicevi u kuhinji. Svako se na drugačiji način dogovarao sa svojom savešću. Ali oni koji su odabrali karijeru u Komsomolu, partiji, KGB i drugim ideologizovanim strukturama jasno su znali da na svakom koraku moraju lagati isto tako jednostavno kao što dišu. I krenuli su u sve to. Svesno. Danas za puni komfor oni oživljavaju atmosferu dvoličnosti svim raspoloživim sredstvima – putem medija, činovništva, službi bezbednosti i čak crkvene hijerarhije. I bez obzira na to šta oni kažu moramo imati na umu da je reč o visokokvalifikovanim lažovima, profesionalnim licemerima i kukavicama koji mrze svakoga ko želi da živi drugačije. A „velika Rusija“ za njih je, pre svega, retorika, fraza koja je zamenila uobičajenu „stvar komunizma“. Smisao je isti – besmislica.
Ne znam šta vi mislite, ali ja mislim da je vremenom za intelektualce, izvinite za arhaizam, oblikovana grandiozna provokacija u ravni s već poznatim izborom između dva zla: ili da se primaknu vlasti s njenim licemernim pozivima napred i istovremenim kopanjem u uobičajenoj mentalnoj močvari (naravno, to zovu jačanjem ruskog sveta, podizanjem s kolena, ozdravljenjem, tradicionalnim vrednostima); ili da zasednu u uobičajenu nemoćnu opoziciju, u gorko, ali prijatno disidentstvo, osećajući na čelu venac plemenitog mučeništva, zaglavljeni u klasičnom položaju ruskog čoveka na rendez-vous, govoreći umorne osude.
Umoran sam od ove priče. Ja nikoga ni na šta ne pozivam, ali se trudim i suprotstavljam najbolje što umem – rečju i delom. Po mogućstvu – veselo. Ja ne smatram sve beznadežnim. Ja čekam promene. Više od toga, ja sam u njih uveren. Možda zbog toga što još verujem u sebe. I u mnoge ljude koje znam. Izvinite za patos.

Spilberg. Veličanstvena plitkoumnost

Spilbergov Most špijuna. Još jedan veliki film koji svakim kadrom sugeriše kako je on veoma značajan. I tema je značajna, i junaci su kao isklesani od granita. Odabrani detalji su u krupnom planu. Ostvarivanje umetničkog efekata na proveren i rutinski način. Brendirani spilbergovski efekti u finalu. Ne, ozbiljno, možete direktno preko ekrana da napišete: Veliki Ispravni Američki Film. U desetom minutu, međutim, jasno je kuda priča ide i čemu vodi, ali gledalac uživa u svojoj dalekovidosti.

Imao sam mučninu, kao od torte u kojoj ima više krema nego biskvita – mada ja ne volim biskvit. Ovo je lično odstupanje od percepcije: u spilbergovskoj veštini, kada on izabere civilnu temu, ja uvek vidim dokaze veličanstvene plitkoumnosti.

Smisao

Smisao života je u promenama, iako one vode prema smrti.

Prema tome, smrt nije besmislena, nezavisno od toga šta će posle toga biti s nama. Možda to jeste poslednja promena za vas, ali nije poslednja promena za druge. Niko ne umire zauvek.

Dva JA

U svakom čoveku postoje dva nerealizovana JA. Jedno prikriveno, drugo vidljivo. Otuda je on uvek nezadovoljan.

Energija

„Ako nema Boga, sve je dozvoljeno.“ (Dostojevski) Dvadeseti vek je odgovorio – da, sve je dozvoljeno ako ima energije. A ako nema energije? To je kraj.

Prevod s ruskog: Dragan Bojović

Autor je poznati ruski romansijer, dramski pisac i filmski i TV scenarist čiji su romani Ja nisam ja, Feniksov sindrom i Prvi drugi dolazak objavljeni na srpskom jeziku u izdanju Arhipelaga.
_________________________________________________
(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs