Odlazak vodećeg savremenog poljskog kompozitora Kšištofa Pendereckog

Tokom šest decenija duge umetničke karijere komponovao je opere, simfonije, korale, horska, kamerna i instrumentalna muzička dela.

Njegovu muziku u svojim filmovima koristili su Stenli Kjubik, Marti Skorceze, Vilijam Fridkin…, a muzika koju je komponovao za film Anžeja Vajde „Katin“ bila je nominovana za Oskara.

Nije mu bila strana ni popularna muzika. Sam Pederecki govorio je da je „proveo dekade tražeći novi zvuk, ali da je istovremeno istraživao i forme, stilove i harmoniju prošlih vekova, nastavljajući da neguje oba puta“, a svoj kompozitorski opus smatrao je njihovom sintezom.

Kšištof Eugenus Pendereci (1933-2020) rodom je bio iz Dembica. U detinjstvu je počeo da svira violinu i klavir. Kompoziciju je studirao na Muzičkoj akademiji u Krakovu kod Artura Malevskog i Stanislava Vijehoviča, da bi od 1958. i sam postao profesor ove muzičke visoke škole. Jedno vreme podučavao je i na Univerzitetu Jejl.

Na svetsku muzičku scenu dovelo ga je 1966. delo „Pasija po Luki, dok je kao dirigent međunarodnu reputaciju stekao interpretacijom svojih, kao i dela drugih kompozitora.

Iz njegovog velikog i raznorodnog opusa pored „Pasje po Luki“ najpoznatiji su: „Tužbalica posvećena žrtvama Hirošime“, Simfonija broj tri, „Poljski rekvijem“, „Kanon“… Njegov muzički rad ovenčan je gotovo svim važnim poljskim i međunarodnim muzičkim nagradama, a bio je „vlasnik“ i četiri „Gremija“ američke Akademije za diskografsku umetnost i nauku.

Porodica tvrdi da nije žrtva korone

Vest o smrti Kšištofa Pendereckog saopštila je juče njegova porodica preko Udruženje Ludviga van Betovena. Pojedini zapadni mediji prenose i tvrdnje pojedinih članova porodice da uzrok kompozitorove smrti nije virus korona, iako je osoba koja je brinula o Pendereckom bila pozitivna na kovid-19. Porodica je kategorična da je test slavnog kompozitora bio negativan na ovaj virus.