Kako smo posle prve premijere već da li ocenu njene koreografske postavke, koja nije morala imati toliko dramaturški nedovoljno jasnih, a i predugih pantomimskih scena u prva dva čina ovog baleta, ponovićemo samo da savremeni gledalac u baletskoj predstavi s pravom očekuje igru, a ne dosadnu pantomimu. A to treba poštovati.

Izvođenjem velike klasične baletske predstave beogradski Balet je pokazao da ima klasično odnegovane umetnike podjednako uspešne u obe prikazane premijerske podele. Tako je Ana Pavlović, kao indijska plesačica Nikija, svoju bajaderu izvajala toplinom, strastvenošću, i besprekornom tehnikom koju je obojila osećajnošću koja uzbuđuje. Solora, ratnika kraljevske kaste, igrao je Jovan Veselinović sa poletom, bujnim emocijama, a tehnički na visokom nivou i to ne samo kao siguran i požrtvovan saigrač, već i kao princ iz bajke koji iskreno doživljava sve susrete sa ženom koju voli. Stoga je njihov završni duet, prepun bravurozne klasične igre, veoma ozbiljnih zahteva, zračio osećajnošću koja nikog ne može ostaviti ravnodušnim.

Ulogu princeze Gamzati odigrala je sa iskustvom vrednim svakog poštovanja Dalija Imanić, pokazujući lepotu klasičnih plesnih formi na skladan i dostojanstven način. I ostali solisti D. Kasatkin, T. Čižmadija, S. Hadžislavković, B. Pavlovski, T. Antonijević i naročito Igor Vološin kao Zlatni bog, korektno su doneli svoje, uglavnom, pantomimske uloge.

U obe podele divertisman iz II čina ceo beogradski baletski ansambl odigrao je primerno, s tim što je Indijsku igru na drugoj premijeri vodila Milica Jević, poletno i razdragano.

Vrhunac predstave je, naravno, bio III čin, koji se i samostalno izvodi pod nazivom „Kraljevstvo seni“. Bilo je za žaljenje što neki gledaoci nisu imali strpljenja da sačekaju ovu predstavu u predstavi, jer je beogradski ženski ansambl i na dosta skučenoj sceni prikazao klasičnu igru, koja već sada zaslužuje sve pohvale i za stil i za tehnički domet, mada na brušenju toga dijamanta treba još raditi. Solistkinje u obe podele – M. Jević, I. Kozomara, N. Stamatović, D. Đorđević, Ada Raspor, svoj Pas de trois odigrale su precizno, bez zamerke.

S obzirom da koreografkinja Komleva i njena asistentkinja Ivanova nisu dugo pripremale ovu predstavu sa našim ansamblom, postignuti rezultat, koji treba uvažavati, zasluga je i naših repetitora, poznatih prvih balerina i prvaka I. Lukateli, K. Kostjukova, K. Tešee, S. Adamovića, D. Dragičević, M. Bezmarević, M. Vještice, P. Musić. Isto tako treba pohvaliti sadržaj i dizajn programa koji prati najnoviju baletsku premijeru u Beogradu, čiji su autori Miloš Dujavković, Jelica Stevanović, Jovan Tarbuk i izdavačka delatnost Narodnog pozorišta u Beogradu.