Buster koncert u zimi pandemijskog nezadovoljstva

Betovenova „Eroika“ je još za njegove savremenike važila za najoriginalniju i najinteresantniju među kompozitorovim simfonijama. Ludvig van Betoven je komponovao 3. simfoniju – „Eroiku“ – između 1802. i 1803.

U ono vreme, a i danas, ovo delo je važilo za revolucionarno i za jedno od najomiljenijih i najčešće izvođenih orkestarskih dela ovog kompozitora.

Na pitanje pesnika Kristofa Kufnera kompozitoru koju od svojih simfonija on smatra najznačajnijom, Betoven je odmah izustio „Eroika“.

Među obožavaoce Betovena spadao je i švedski kompozitor Vilhelm Stenhamar (1871–1927).

Ovaj švedski kompozitor je u godinama između 1904. i 1907, dakle 100 godina posle Betovenove „Eroike”, komponovao klavirski koncert Nr. 2 d-Moll, op. 23, koji obiluje poznoromantičarskim melodijama zasićenim egzaltacijom, zgusnutom dramatikom i ekstremnim intenzitetom.

Interpretirajući ovog kompozitora švedski dirigent Blomstet i švedski pijanista Sturfelt bili su muzički portparoli i promoteri ovog fascinantnog klavirskog koncerta.

”Kada mi je bila 85. godina, rekoh sebi: sada ili nikada. Ja nemam nikakve obaveze kao šef-dirigent, sada bih mogao da nešto učinim za Stenhamara.”

Ovako razmišlja sada već 94-godišnji dirigent Blomstet i ovaj koncert izvodio je sa Simfonijskim orkestrom Bavarskog radija već treći put.

Za solistu ovog koncerta je izabrao švedskog pijanistu Martina Sturfelta, koji je više puta svirao pod njegovom dirigentskom palicom.

Švedski dirigent Herbert Blomstet ima za sobom blistavu karijeru.

Od 2005. je on redovni gost dirigent sa Simfonijskim orkestrom Bavarskog radija, jednim od triju najboljih orkestara u Nemačkoj i celoj Evropi.

I ovoga puta je Blomstet došao sa zanimljivim programom koji spaja mainstream i nepoznatu muziku.

Još jednom je mogao da demonstrira na kompoziciji ovog ključnog dela Wiener Klassik u svom interpretativnom umeću kompromisni put između tradicionalizma i istorijske prakse izvođenja.

Što stariji biva, Blomstet pojačava svoje interesovanje za Vilhelma Stenhamara.

Njegov drugi klavirski koncert je nastao na preokretu vekova i odiše duhom muzike Vagnera i Lista.

Impozantno klavirsko delo stoji između ekstaze i briljantnih pasaža koje je Martin Sturfelt izveo sa elegantnom dramatikom i patosom pozne romantike.

Ovaj koncert je izveden pod tzv. „25% propisu“ epidemiološke higijene, tj. svako četvrto mesto u auditorijumu je bilo zauzeto.

Ovo je jedan blistavi primer kako se pod diktatom pandemije ne sme pokleknuti i posrnuti u ne znamo koji po redu lockdown.

Otuda je ovaj koncert bio booster, da ne kažemo élan vital i princip nade, u dugoj zimi nezadovoljstava u vreme pandemije.