Britanska obaveštajna služba MI5 je čak 20 godina pratila dobitnicu Nobelove nagrade za književnost Doris Lesing zbog sumnje da je bila „špijun komunističkih sila“. Informacija da su prisluškivali njene telefonske razgovore, čitali njenu poštu i pratila svaki njen pokret, obelodanjena je nakon otkrivanja arhive o aktivnostima britanskih tajnih službi. Podaci pokazuju da su obaveštajci uz pomoć britanske policije pratili sve njene aktivnosti, kao i njenih prijatelja i saradnika, dugo nakon što je napustila komunističku stranku, razočarana nakon gušenja Mađarske revolucije 1956. godine. U objavljenoj arhivi stoji da su Britanci tokom 1950-ih godina strahovali da se njene simpatije prema komunizmu graniče sa fanatizmom.
Doris Lesing rođena je u Iranu 1919, kao ćerka britanskog vojnika i medicinske sestre. Nedugo nakon rođenja njeni roditelji su se preselili u Južnu Rodeziju (današnji Zimbabve). Kako se može videti iz dokumenata, postala je predmet interesovanja MI5 kada se 1940-ih udala za Gotfrida Lesinga, komunističkog aktivistu. Taj brak je, kako je jednom izjavila, bila njena „revolucionarna dužnost“, a zadržala je muževljevo prezime i kada se rastala sa suprugom i preselila u Britaniju. Za obaveštajce njeno odrastanje u Rodeziji imalo je veliki uticaj na njenu borbu za jednakost crnaca i belaca.
„Kolonijalna eksploatacija je njena omiljena tema i postala je gotovo neodgovorna u svojim izjavama govoreći da je sve crno divno i da su svi beli ljudi zli“, piše između ostalog u izveštajima MI5. Oni između ostalog navode i da njen stan u Londonu često posećuju ljudi raznih nacionalnosti, uključujući i Amerikance, Induse, Kineze i Afrikance, te da je moguće da taj prostor „koristi u nemoralne svrhe“. U izveštajima se može naći i njen kasniji sukob sa komunističkom partijom, nakon nereagovanja britanskih levičara na gušenje Mađarske revolucije, gde je opisana kao „privlačna, moćna, opasna žena, čak i nemilosrdna kada je to potrebno“. Nastavili su i dalje da prate njeno kretanje, govore i pisanjem, a poslednji izveštaj zabeležen je 1962. godine, šest godina nakon što je napustila komunističku partiju.
Lesingova je preminula 2013. i poznata je i po feminističkim delima. Njen roman „Zlatna beležnica“ smatra se ključnom feminističkom knjigom. Nobelovu nagradu za književnost dobila je 2007. uoči 88. rođendana i najstarija je dobitnica ovog prestižnog priznanja. Napisala je više od 50 dela od političke kritike do naučne fantastike, a na mnoga je uticalo upravo njeno odrastanje u Africi i radikalna, levičarska politika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
