Godine, saopšteno je na danas održanoj konferenciji za novinare održanoj u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Na izložbi koja će biti otvorena večeras u 20 sati, biće prikazana prvenstveno slikarska umetnička scena iz Francuske, Velike Britanije, SAD i Poljske, koju zastupa Alen Mataraso, a koja se bavi 
narativnom figuracijom i Pop artom.

Projekat će ispitivati odnos Muzeja i privatnih kolekcija, umetnosti i tržišta, te pozicije slikarske umetničke scene danas. Umetnici koji će se predstaviti u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine su:  Bernar Askal, Danijel Otuar, Derek Bošjer, Oreli de la Kadjer, Kristof Kompijano, Entoni Donaldson, Gratalu, Gijomar, Džen Havort, KRIKI, Morterol, Bernar Drajfus, Emanuel Proveler, Piter Saul, Fernand Tesije, Mišel Tisbla.

Istorijski gledano, pokret narativne figuracije je nastao u Parizu 1964. godine prilikom izložbe „Mitologije svakodnevnice“ koju su priredili Bernar Ransijak i Erve Telemak, sa željom da ponude alternativu različitim apstrakcijama koje su tada dominirale na međunarodnoj umetničkoj sceni. Njima će se pridružiti Peter Klazen, Žak Monori, Eduardo Arojo, Žil Ajo, Antonio Rekalkati, Valerio Adami, Ero, Anri Kijeko, Žerar Fromanže… čiji su se radovi pojavili kao evropski odgovor na Pop-art, koji je bio u povoju. Alen Mataraso, koji je juče prisustvovao konferenciji za novinare, istakao je da se istinski zainteresovao za taj pokret od kraja 70-ih godina, a naročito od izložbe koju su organizovali kolekcionari Filip i Karlota Šarme u Akademiji lepih umetnosti u Parizu.

„Slikar Deni Rivijer je bio moja prva faza, moj stepenik ka narativnoj figuraciji. Potom sam pratio rad umetnika koji imaju manje ili više veze s pokretom; preko Žerara Gijomara došao sam do Žan-Pola Šambasa, Ermana Braun-Vege, Kristijana Bujea, Le Bulša, Bernara Morterola, Mišela Tisblata, Tadinija, Spadarija. Po uzoru na situacionizam, koji je zagovarao zaplenjivanje slika iz reklama i stripova, protagonisti narativne figuracije se isto zauzimaju za veselu, zajedljivu, duhovitu, odgovornu i inventivnu estetiku. Jedna od preokupacija ovog širokog pokreta, koji izlazi iz istorijskih okvira, jeste ponovno preuzmanje kritičke i političke funkcije slikarstva… Razlog mog interesovanja za Pop-art i narativnu figuraciju, takođe počiva u činjenici da sam ja sin imigranata. S ovim umetnicima ja donekle branim svoju kastu. Zagovaram umetnost pristupačnu svima – umetnost naroda za narod.“, rekao je Mataraso i istakao da njegova galerija „opstaje“ tolike godine i zbog strasti prema umetnosti, ali i zbog činjenice da je on ekonomista te da savetuje svima koji žele da imaju galeriju da je vode kao preduzeće.

Izložba u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu prikazuje važne događaje Galerije „Centar“ i vodi publiku u avanturu koja traje više od 40 godina, kroz živu i bogatu umetničku scenu Francuske od 70-ih i 80-ih godina 20. veka.

Na konferenciji na kojoj su učestvovali i Radovan Jokić, v.d. direktora MSUV i Nebojša Bošnjak, producent izložbe, najavljeno je da će od 16 umetnika koliko je zastupljeno na izložbi, čak pet biti gosti večeras na otvaranju, kao i dvoje istoričara umetnosti iz Francuske. Izložba će trajati mesec dana, do 27. maja.

Sutra predavanje o odnosu muzeja i privatnih kolekcija

Kao prateći program izložbe, sutra će u Kino Sali Muzeja savremene umetnosti Vojvodine biti održano predavanje: „Muzeji i privatne kolekcije – umetnost i tržište danas“, sa početkom u 18 sati. Na predavanju govore: Alain Matarasso, galerista Lydia Harambourg, istoričarka umetnosti Renaud Faraoux, istoričar umetnosti, kao i slikari: Compiano, Donaldson, De La Cadiere, Ascal, Gyomard i kolekcionari: Roger, Rozange i Buono.