Foto: M.S.

Događaj posvećen najvažnijem evropskom pozorišnom priznanju, koji mnogi nazivaju pozorišnim Oskarom, neće biti samo svečana dodela, već jednonedeljni festival na kom će laureati, svojim predstavama i razgovorima, publici, kritičarima i pozorišnim studentima predstaviti svoje delo.

Tako će se u Rimu naći i slavni glumci Izabel Iper i Džeremi Ajrons. Njih dvoje su ovogodišnji dobitnici Gran prija za životno delo. Zanimljivo je da se najvažnije priznanje Premia Europe tek drugi put u svojoj istoriji dodeljuje glumcima, te da je do sada jedino još otišlo u ruke čuvenog Mišela Pikolija 2001. godine. Među laureatima bili su, između ostalih, Piter Bruk, Pina Bauš, Heaold Pinter…

Ovogodišnji dobitnici u svojim karijerama podjednako su osvojili i svet pozorišta i svet filma. Izabel Iper, koja je ove godine nagrađena Zlatnim globusom za ulogu u filmu „Ona“, za koju je bila nominovana i za Oskara, na sceni londonskog nacionalnog teatra igrala je Mariju Stjuart, a svetske teatre obišla je sa produkcijom „Psihoza u 4.48“ Sare Kejn i kao Blanš u „Tramvaju zvanom želja“. Ona je i glumica sa najviše nominacija za francusku nacionalnu nagradu za pozorište „Molijer“. Džeremi Ajrons glumačku karijeru je započeo u pozorištu, gde je između ostalog igrao u brojnim Šekspirovim komadima, ali i u postavci drame Judžina O’Nila u „Dugo putovanje u noć“. Za svoje uloge nagrađen je priznanjem Toni, Oskarom i sa dva Zlatna globusa.

Pored njih dvoje, koji će na završnoj ceremoniji izvesti dramu Harolda Pintera „Pepeo pepelu“, posebno pripremljenu za ovu noć, u Rimu će biti i dobitnici evropske nagrade Pozorišna realnost. Među onima koji menjaju savremeno evropsko pozorište ove godine su: Kiril Serebrenikov (Rusija), koji neće moći da preuzme priznanje budući da je u kućnom pritvoru u Moskvi, zatim Jael Ronen (Nemačka/Izrael), Alesando Skajroni (Italija), Suzan Kenedi (Holandija/Nemačka), Teatar No99 (Estonija), kao i slovenački reditelj Jernej Lorenci, koji je nagrađen za „svoju ambiciju da stvori poseban tok emocija između pozornice i publike“. Inače, ovu nagradu prethodnih godina dobili su i Biljana Srbljanović i Jožef Nađ.

Specijalno priznanje biće uručeno grčkom vizuelnom umetniku, reditelju i koreografu Dimitrisu Papajoanou, koji će otvoriti naredni Beogradski festival igre. Među ovogodišnjim dobitnicima ima i onih koji ne dolaze iz Evrope, ali koji svojim delom stvaraju veze svojih domovina sa Starim kontinentom. Tako će posebna priznanja biti dodeljena dramskom piscu i prvom afričkom nobelovcu Vole Sojinki, kao i tuniskom reditelju Fadhelu Jaiibiju. Pored predstava ovogodišnjih laureata, u Rimu će biti izvedene i produkcije nekih od nekadašnjih dobitnika, koje su zasnovane na Šekspirovim komadima. Tako će u okviru programa „Povratak“ biti izveden „Kralj Lir“ Đorđa Barberika Korsetija, zatim „Hamlet mašina“ Roberta Vilsona, kao i „Ričard II“ u režiji Petera Štajna.

Tribine i razgovore organizovaće i partneri ove manifestacije Unija evropskih pozorišta, Međunarodni pozorišni institut i Međunarodna asocijacija pozorišnih kritičara, a poseban segment programa biće posvećen obeležavanju 50 godina Bitef festivala. O Bitefu, koji je 1999. godine dobio Specijalno priznanje Premio Europe i tako postao jedini festival ikada koji je dobio ovu nagradu, govoriće poznavaoci i prijatelji festivala iz različitih generacija i iz različitih kultura: francuski kritičar i teatrolog rumunskog porekla, predsednik žirija Premija Žorž Bani, doskorašnji direktor Nacionalnog pozorišta Južne Koreje i počasni predsednik Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara Jun-Čeol Kim, vodeća ruska kritičarka, selektorka nekoliko evropskih festivala Marina Davidova i Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, dok će razgovor voditi dramaturg festivala Filip Vujošević. Inače, pored nagrade koju je Bitef dobio, veza sa ovim festivalom je i ta da je Jovan Ćirilov bio član žirija 6. i 7. izdanja Premija, dok je ove godine to Ivan Medenica.

Kako najavljuju organizatori Bitefa, na panel-diskusiji koja će predstavljati idealnu priliku za dalje promovisanje Bitefa kao jednog od najznačajnijih evropskih pozorišnih festivala, govoriće se o prošlosti i značaju za evropski i svetski teatar, ali će se ekskluzivno predstaviti i planovi za 52. Bitef.

Ovogodišnji program Premio Europa, koji postoji 30 godina, održava se uz podršku italijanskog predsednika i ministarstva kulture kao deo obeležavanja 60 godina od potpisivanja Rimskog sporazuma, što je početak nastajanja Evropske unije.

Povratak u Rim

Prvih devet izdanja Evropske pozorišne nagrade održano je u Taormini u Italiji, da bi ova manifestacija počela da „šeta“ po evropskim gradovima. Narednih godina organizovan je u Torinu (Italija), Solunu (Grčka), Vroclavu (Poljska), Sankt Peterburgu (Rusija), Krajovi (Rumunija), a ovog puta se posle nekoliko godina vraća u Italiju.