Foto: Srbija stvaraPoslednjeg dana marta, nakon proputovanja po svetu i Srbiji, praistorijski čovek iz Lepenskog Vira, se posle deset milenijuma vraća kući. Njegovo „oživljavanje“ kroz digitalni biokinetički model bilo je ideja naučnice Sofije Stefanović, koja će 31. marta u Lepenskom Viru održati predavanje „Kako je nastao Metahjuman“.
U Đerdapu, nasuprot vulkanske litice Treskavac na rumunskoj strani Dunava pre deset milenijuma, postojalo je naselje, danas poznato kao Lepenski Vir.
Jedan od drevnih Lepenaca je zahvaljujući timu naučnika iz Srbije kojim je rukovodila prof. dr Sofija Stefanović (Laboratorija za bioarheologiju, Odeljenje za arheologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) i spoju nauke i gejminga „oživeo“.
San je postao stvarnost, a digitalni biokintetički model lica, predstavlja drevne ljude baš onakvim kako su nekada izgledali.
Pred povratak kući “oživljenog” praistorijskog čoveka , u Lepenski Vir, razgovarali smo sa naučnicom Sofijom Stefanović, po čijoj je ideji realizovan čitav projekat “oživljavanja”.
– Praistorijski čovek se vratio kući, upravo to može da se kaže, zato što je proputovao svet i posle Beograda i Novog Sada konačno se vraća. Moja trema lična je sada mnogo veća, jer lako je bilo u Dubaiju, ali je ovde drugačiji trenutak. On je stvarno bio osoba koja je tu živela i činjenica da na neki način stiže kući jeste dovela do toga da je naše uzbuđenje veće – rekla nam je na početku razgovora prof. dr Sofija Stefanović.
Iako na prvi pogled nespojive, ispostavilo se da nauka i gejming industrija imaju dodirnih tačaka i da ih je spojila Metahjuman tehnologija.
– Postala sam naučnik da bih otkrila kako su drevni ljudi izgledali, a onda i fizički antropolog jer je to negde najbliže rekonstrukciji izgleda – objašnjava nam svoju ideju prof. dr Sofija Stefanović, koja je bila na čelu tima koji je uz pomoć vrhunske tehnologije koju je razvila domaća gejming kompanije i Unreal Engine softvera, omogućio da praistorijski čovek virtuleno i “oživi”.
-Tu tehnologiju je izumela naša domaća firma Trilateral, koja je sad deo Epik Gejmsa, i oni su vrlo ozbiljni u stvaranju digitalnih biokinetičkih modela prvenstveno za gejming, ali je njihova tehnologija takva da kad mi rekonstruišemo lice i skeniramo oni zapravo mogu da ga pokrenu. Kada sam videla njihovu tehnologiju koja je tad bila u nastajanju, bilo mi je potpuno jasno ako spojimo ono što mi imamo u fizičkoj antropologiji i rekonstruisano lice i njihovu Metahjuman tehnologiju da ćemo uspeti da ga na neki način oživimo i pokrenemo njegovo lice. Tako da je to prosto bio jedan san, a kada se pojavila tehnologija bilo je jasno da kada se ta dva udruže dobićemo nešto dobro – priča nam naučnica.
Lobanja ovog praistorijskog čoveka iz Lepenskog Vira, čuva se u Laboratoriji za bioarheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Antropološke analize skeleta pokazale su da je on živeo oko 55 godina, da je bio visoka 178 cm i težak oko 70 kilograma i da se hranio prvenstveno ribom.
Budući da je sahranjen u sedećem položaju, istraživač Lepenskog Vira, profesor Dragoslav Srejović, smatrao je da se možda radi o šamanu, tj. o osobi koja je imala specifičnu ulogu u zajednici.
Primenom naučnih metoda i Metahjuman tehnologije sada znamo kako izgleda njegovo lice, a pošto je njegovo “oživljavanje” bilo potpuno naučno utemeljeno nije dobio ime.
-Nismo mu dali ime. to nam je bila velika dilema jer sve što smo uradili je striktno naučno u smislu forenzičke rekonstrukcije izgleda lica, zatim do genetske analize kojom smo utvrdili boju kose, kože i očiju. Dakle sve je potpuno naučno utemeljeno, a onda bi samo ime koje zapravo ne znamo, bio neki dodatak koji možda nije u redu u odnosu na njega kao ljudsko biće. Jednostavno, to bi bio da tako kažem, izmišljen podatak tako da mu namerno nismo dali ime, jer ne postoji mogićnost ni da naslutimo kako se zvao – kaže prof. dr Sofija Stefanović.
Od sagovornice Danasa saznajemo da su reakcije ljudi koji su se do sada bili „oči u oči“ sa praistorijskim čovekom iz Lepenskog Vira da li je stvarno moguće da ga gledaju i da je on izgledao tako.
Ako je „oživljavanje“ ovog praistorijskog čoveka bilo prvi korak, zanimalo nas je šta će biti sledeći.
-Što se mene tiče, to bi moglo da se radi na različitim individuama. Zanimljivo je, važno je i za muzeje i za predstavljanje prošlosti kroz ljude jer mi uglavnom rekonstruišemo način života i materijalne ostatke. Mislim da nam ovo omogućuje da prosto i osetimo da su tu prošlost ljudi sami stvarali. Ne možemo da radimo veliki boj individua zato što je ova prva tačka, forenzička rekonstrukcija izgleda lica je veoma skupa, radi se u inostranstvu i prosto ne možemo da kažemo sada ćemo rekonstruisati deset individua, jer bi to zahtevalo jako, jako mnogo sredstava. Imamo neke ideje vezano za bronzano doba i decu bronzanog doba. Ima raznih ideja i predloga, a ono što sam primetila i što mi ljudi često govore i studenti i posetioci, je da je na teritoriji Srbije despot Stefan Lazarević omiljeni lik jer svi navijaju da on bude sledeći – otkriva nam prof. dr Sofija Stefanović.
Naša sagovornica smatra i da ovakav način spoja nauke i moderne tehnologije može prosečnom čoveku da približi daleku prošlost
-Oživljavanje ljudskih likova, može da nam približi razumevanje prošlosti i da postane atraktivno i za decu i za obične posetioce. I u nekoj budućnosti ovo što smo radili, a sad radimo na tome da se rekonstruiše i čitavo telo, mi bismo onda rekonstruisali prošlost u smislu kako su izgledala naselja, šta su oni koristili i mogli bismo zajedno sa ljudima da postavimo u jedan virtuelni svet i da ta prošlost zaista bude živa. Jako je teško da kad odete u muzej i gledate neke predmete, da zamislite kako je život izgledao, a ovo bi nam stvarno omogućilo da uživo gledamo prošla vremena s vremeplovom na naš način – zaključuje prof. dr Sofija Stefanović.
Danasova sagovornica će u petak, 31. marta u Lepenskom Viru održati predavanje “Kako je nastao Metahjuman”, a deo programa predstavljanja prvog metahjumana na ovom praistorijskom nalazištu posetioci će imati priliku da čuju i muzički sastav „Archaeotronic“.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
