Virusi napunili čekaonice zdravstvenih ustanova: Kako se zaštiti?

Među populacijom trenutno vladaju akutne respiratorne infekcije, oboljenja slična gripu i korona virus. Poslednji podaci gradskih zavoda i instituta za javno zdravlje u Srbiji pokazuju da su respiratorne infekcije u opadanju, dok su oboljenja slična gripu u porastu.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u nedelji do 24. decembra beleži 8.771 prijavljen slučaj oboljenja sličnih gripu, od čega je 500 registrovano u Beogradu. Najviše obolelih bilo je među decom, uzrasta do četiri godine i pet do 14 godina. U Beogradu najviše akutnih respiratornih infekcija bilo je u uzrastu od 5 do 64 godine, dok je najviše osoba sa oboljenjima sličnim gripu te nedelje bilo u dobi između 30 do 64 godine.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, najveća stopa incinedcije kod oboljenja sličnih gripu do 31. decembra bila je u uzrastu od 15 do 29 godina, a akutne respiratorne infekcije kod dece do četiri godine.

Do sada su, kako Batut navodi, u Srbiji potvrđeni virusi gripa tipa A(H1)pdm09, A(H3) i B, a registrovani su na teritoriji Južnobačkog, Kolubarskog, Mačvanskog, Južnobanatskog, Pomoravskog, Borskog, Zlatiborskog, Nišavskog, Sremskog okruga kao i na teritoriji Grada Beograda.

U poslednjih sedam dana testirano je 9.974 osobe od kojih je 1.839 bilo pozitivno na korona virus, što znači da je 1.449 manje u odnosu na prethodnu nedelju.

Virusi i simptomi

Prof. dr Vladimir Jakovljević, dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu izjavio je da više virusa sada kruži i da su simptomi slični, ali da je korona virus „medijski najpopularniji virus koji je postojao i koji će ikad postojati“.

– Čitava paleta virusa koji su uobičajni za ovo doba godine daje više manje sličnu simptomatologiju sa manjim varijacijama. Simptomi su raznovrsni, počev od groznice, visoke temperature, kašlja, problema sa disanjem pa sve do gastrointestinalnih tegoba, poput dijareje. Više puta sam govorio da sa koronom moramo živeti. Ova nova podvarijanta korone koja se pojavila, ne znam da li je ima i kod nas (JN.1) je neminovnost – rekao je dr Jakovljević gostujući na TV Kurir.

Osim bola u leđima, bola u grlu, povišene temperature, malaksalosti, glavobolje kao novi simptomi kovida pominju se problemi sa spavanjem briga, anksioznost. Prof. dr Jakovljević kaže da je tih manifestacija bilo još u startu korone i da razume zabrinutost ljudi, objašnjavaljući izrekom „koga zmija ujede i guštera se plaši“.

– Zbog čele one panike svetskog tipa i neuobičajnih tokova bolesti pogotovo u startu sa koronom i time da su naredni sojevi virusa bili jači, što blago rečeno nije uobičajeno, ljudi su naravno sada za bilo kakvu respiratornu infekciju više ili manje u panici. Ne bih ja to dizao na taj nivo, jednostavno takvo je vreme. Definitivno, ukoliko bi se testirali kao što smo se ranije testirali i broj pozitivnih od korone bio bi veći nego što je sada. Jednostavno, virus ako ga lečite traje sedam dana, ako ga ne lečite traje nedelju dana i to je to – naglašava on.

Jakovljević dodaje da ipak treba biti oprezan i kada dođe do manifestacije simptoma pet do sedam dana treba mirovati kod kuće, piti antipiretike ukoliko postoji temperatura, unositi vitamine i eventualno antibiotik ukoliko to lekar propiše kada je ozbiljnija forma bolesti.

Podseća da je kovid u početku napadao sve organe i da su ljudi i mesecima nakon preležane bolesti imali problema, a da se za dve godine promenilo bezbroj protokola u lečenju te bolesti. Glavni problem je bio, kaže, što nije postojalo pravilo.

– Skoro ceo život sam u sportskoj medicini. Imali smo slučajeve kod nekih sportista koji su u februaru imali koronu da se miokarditis ispolji u maju i to u vrlo ozbiljnoj formi koji je mogao da dovede i do trajnog invaliditeta, da ne kažem fatalno da nismo ispratili situaciju – navodi dr Jakovljević.

Koje su mere prevencije

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd navodi da je najefikasnija mera prevencije gripa vakcinacija koju preporuču svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija.

– Zaštita stvara za dve do tri nedelje od dobijanja vakcine. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju. Takođe, opšte mere prevencije obuhvataju izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama, redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, provetravanje prostorija. Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora i ishranu bogatu vitaminima – navodi GZZJ Beograd na svom sajtu.

Sa druge strane prof. dr Jakovljević kaže da smo imali sreće kada je postojala mera nošenja maski da je to preveniralo prenošenje gripa, ali da generalno od virusnih infekcija čovek ne može da se zaštiti. Preventivne mere ne mogu, kaže on, u potpunosti da budu delotvorne na svakoga, to je individualna stvar.