DŽAFO: Pokažite nam stazu da ne gacamo u blatu

Film je, inače, snimljen na istoimenom septembarskom projektu ART klinike „Iz pepela muzej“, kada su u Kineskoj četvrti u Novom Sadu spaljena umetnička dela savremenih umetnika kao poslednji vapaj i reakcija na odnos vlasti prema umetnicima i kulturi uopšte. Nakon projekcije filma, koji se završava rađanjem ptice Feniks iz pepela (u kojem je Feniks skulptura u obliku muškog polnog organa), upriličen je razgovor na temu kulture u gradu i Pokrajini, u potrazi za odgovorima: Hoće li umetnost moći ponovo da se rodi i opstane ukoliko se odnos države promeni prema njoj?

U dikusiji su učestvovale i brojne javne ličnosti iz kulture. Živko Grozdanić, direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, uporedio je beogradske i pokrajinske novčane iznose koji se odvajaju za otkup umetničkih dela i istakao da 250.000 dinara koliko je Muzej savremene umetnosti dobio za otkup, izgledaju mizerno u odnosu na 500.000 evra, koliko se u Beogradu ali i Zagrebu odvaja u tu svrhu. „Mi se nalazimo u praistoriji jedne ozbiljne priče i ukoliko u naredne četiri godine ne promenimo svi zajedno strategiju, mi nećemo imati o čemu ni da pričamo“, rekao je Grozdanić ističući da je MSUV upravo iz tih razloga podržao akciju spaljivanja umetničkih dela ART klinike, iako muzeji treba da rade upravo suprotno.

Nikola Džafo insistirao je na tome da se umetnicima pokaže staza kojom treba da idu, „jer ako nam se pokaže staza, mi nećemo gacati po blatu“, rekao je on, dodajući da se u samo jednom danu umetnicima dešavaju razne stvari ukoliko izostaje bilo kakav sistem u kulturi. „I dalje se predstavnici ART klinike nisu sastali sa gradskim sekretarom za kulturu, a dugo već tražimo prijem. Primio nas je gradonačelnik i obećao da će se pobrinuti oko našeg problema sa prostorom. Za nedelju dana mi treba da idemo u Grac i da tamo prezentujemo naše projekte, ali i kulturu Novog Sada i Vojvodine. Grad nam izlazi u susret dajući nam autobus za odlazak. Ali, morao sam da odbijem tu pomoć jer je reč o rasipanju para, pošto su ponudili autobus sa 54 sedišta, a nas ide samo petoro iz ART klinike. Zato me i interesuje kada ćemo imati pravu koordinaciju i kada ćemo ozbiljno početi da radimo posao“, istakao je Džafo.

Jovan Gvero iz Studentskog kulturnog centra, institucije koja proteklih godina kontinuirano radi na projektima kulture mladih u gradu, a isto kao i MSUV nema svoj adekvatan prostor, pa često promocije svojih izdanja organizuje u ART klinici ili Crnoj kući, izrazio je sumnju i u novu strategiju pokrajinske vlade koja se tek definiše jer su određena kadrovska rešenja u institucijama kulture, po njegovom mišljenju, potpuno neadekvatna (nije naveo koja), a veliki novac se uplaćuje za Balaševićev igrani film, te Gvero ističe da je čvrsta strategija itekako potrebna kako se stvari ne bi odvijale „ad hok“.

Vladimir Kopicl je slikovito ispričao da i Džafu i Srećkova i Đurića zna iz perioda s početka 90-ih, kada su svi bili angažovani, svako na svoj način, u građenju demokratske atmosfere u kulturi. „Tada država nije podržavala otvorenu kulturu i mi smo se snalazili radeći projekte u saradnji sa NVO organizacijama. Moram da primetim da je Nikola Džafo, zajedno sa LED Artom imao u to vreme jednu od prvih izložbi „zamrzavanja kulture“ u jednom novosadskom klubu, koji je bolje izgledao nego ovaj prostor u kojem ART klinika deluje već godinama. Mislim da je krajnje vreme, nakon demokratskih promena, da se ipak neke stvari promene u načinu funkcionisanja vlasti i u njihovom odnosu prema kulturi i umetnicima“, istakao je Kopicl.

Milorad Đurić, pokrajinski sekretar za kulturu napomenuo je da je od početka svog mandata obišao gotovo sve institucije kulture u gradu i Pokrajini, upravo zato da bi bolje sagledao situaciju i da je njegov dolazak u ART kliniku upravo motivisan tim razlozima. U toku je izrada strategije koja će se primenjivati kada je u pitanju kulturna politika Vojvodine, jer se nakon zatvorenog društvenog sistema kakav smo imali, mora iznaći pravi modus za otvorenu kulturnu politiku kakva treba da bude, i kakva će svakako biti u Vojvodini. „Naravno, u Izvršnom veću se rešavaju brojne stvari. Prvo, a mislim da je to veoma značajno jer predstavlja bar inicijalnu kapislu za postavljanje stvari na svoje mesto, odvojeni su sekretarijati za obrazovanje i kulturu. Stvari će u mnogo čemu zavisiti i od šire društvene i političke situacije, a to je koliko ćemo novca imati u Pokrajini, a moje je, svakako, da se borim da kultura dobije značajnija sredstva. U svakom slučaju, mi smo otvoreni i operativni i svakako možemo puno toga da uradimo i sistemski, ali i kao posrednici. Mislim da i moj gest dolaska ovamo pokazuje naše raspoloženje kada je celokupna kultura u pitanju, a ne samo ona koja nastaje ili se čuva u velikim institucijama“, rekao je Đurić.