Džejmi Li Kertis je sa 25 godina otišla na plastičnu operaciju zbog komentara direktora fotografije

Džejmi Li Kertis izjavila je u novom intervjuu za emisiju „60 Minuta“ da je prvi put imala plastičnu operaciju kada je imala 25 godina, nakon što je jedan direktor fotografije odbio da je snima na filmskom setu jer mu se nije dopadalo njeno lice.

Dobitnica Oskara kaže da se i dan-danas kaje zbog te odluke. Film je bio „Perfekt“ iz 1985. godine, u režiji Džejmsa Bridžisa, sa Džonom Travoltom u jednoj od glavnih uloga.

„Vrlo ozbiljno sam pristupila toj ulozi kao glumica“, rekla je Kertis o filmu, u kojem je tumačila instruktorku aerobika koja upoznaje novinara (Travolta) tokom njegove istrage o fitnes klubovima.

Direktor fotografije na filmu kritikovao je njen izgled, a Džejmi Li Kertis je objasnila:
„Rekao je: ‘Danas je ne snimam jer ima podbule oči.’ Imala sam 25 godina. Bilo je jako sramotno da to kaže. Čim je snimanje filma završeno, otišla sam na plastičnu operaciju.“

Na pitanje kako je operacija prošla, Kertis je odgovorila: „Ne baš dobro. To jednostavno nije nešto što treba da radiš kada imaš 25 ili 26 godina. Odmah sam zažalila i žalim i dan-danas. Još više sada, jer sam postala javna zagovornica ideje da ženama treba govoriti: ‘Prelepa si i savršena baš takva kakva jesi.’ To nije bila dobra odluka za mene… Daju ti lekove protiv bolova. Bila sam očarana tim toplim kupatilom opioida. Malo sam i pila. Bila sam vrlo tiha i povučena u vezi sa tim. Ali, postalo je to zavisnost, definitivno.“

Džejmi Li Kertis je oduvek bila potpuno iskrena kada govori o svom putu ka trezvenosti. Sada je trezna već 26 godina. U intervjuu za Variety 2019. godine, glumica je rekla da često donosi svoju trezvenost sa sobom i na filmske setove.

„Verovatno sam bila oko devet meseci trezna kada sam snimala Opasan petak (Freaky Friday),“ rekla je Kertis.

„Postavila sam veliki znak pored ketering kamiona, na kojem je pisalo: ‘Sastanak za oporavak u Džejminoj prikolici svakog dana.’ Ostavila sam vrata otvorena i nisam znala da li će iko doći. Na kraju smo to nazvali ‘Sastanak za oporavak u mobilnoj kući’. To mi je verovatno bila najdraža grupa za podršku u kojoj sam ikada učestvovala. Bila sam deo takvih grupa širom sveta, ali u toj je bilo nešto posebno – taj presek uzrasta, polova, zanimanja, rasa… bilo je duboko.”

Izvor: Variety