Fascinira me Spinozino insistiranje na ideji o suživotu 1Foto: Tim Douet

Francuska plesna Kompanija Magi Maren 8. septembra trebalo bi da otvori jesenji deo 18. Beogradskog festivala igre sa komadom “Okruženje”. Reč je o ovogodišnjoj premernoj obnovi predstave iz 2004. koju je londonski Gardijan nedavno proglasio za “jedan od najboljih komada umetničke igre u 21. veku“.

Pohvale nisu štedeli ni francuski Liberasion, koji je „Okruženje“ izdvojio „kao jednu od najjačih i najimpresivnijih predstava decenije“, a ni poznati grčki koreograf Dimitri Papajoanu.

Iza koncepta i dizajna ovog komada, čiji je originalni naslov “Umwelt”, stoji francuska umetnica Magi Maren, koja u razgovoru za Danas objašnjava kakav je uticaj Spinozine filozofije na ovu predstavu, šta znači stvarati u vreme pandemije i kakva je situacija na francuskoj igračkoj sceni.

– “Umwelt” je nemačka reč koja označava okruženje, ali nije usko orijentisana na geografsku odrednicu. U Francuskoj mi kažemo “milje”. Komad je inspirisan Spinozinom filozofijom. Mene kod ovog mislioca posebno fascinira insistiranje na tome da svaka stvar postoji zahvaljujući suživotu sa nekim drugim stvarima, kao i da je sve nastalo iz iste supstance. U ovoj predstavi trudila sam se da razvijem slike o ljudskosti. Izvođači su u pokretu kako bi dokazali nasušnu potrebu postojanja – okruženost prirodom, životinjama svih vrsta koje čine planetu savršenom… S druge strane, nameće se slika uništavanja sveta, procesa kojima čovek neumorno rukovodi hodajući bahato po zemlji – kaže Magi Maren.

* Zbog situacije sa pandemijom virusa korona beogradska publika će u septembru videti “Okruženje” umesto prvobitno najavljenog komada “Linija grebena. Koliko su ove dve predstave drugačije?

– Dosta su različite, ali imaju nešto što je zajedničko. U pitanju je tema koja me poslednjih godina okupira. Savremeni način življenja i trošenja. Taj grozni potrošački, konzumentski momenat. Forma ova dva komada je svakako različita, ali je srž pitanja ista – da li smo iscrpeli sve mogućnosti po obrascu koji se bolno ponavlja.

*Smatrate da svet više nije samo složen, već višestruko usložnjen. Kakva nam je budućnost onda?

– Nisam prorok, ali volim da mislim da je svaki poremećaj važan za kreativnost, za život. Dobro bi bilo da, ipak, neke stvari ograničimo, da ne izmiču kontroli ili da se borimo da ostanemo svoji, da nas ne ukalupe.

*Šta mislite o pozorištu posle prvog udara pandemije. Da li verujete u nove tehnologije i umetnost na ekranu?

– Jako sam skeptična u odnosu na budućnost koju nam nudi digitalno doba. Verovatno je jedan od razloga što dolazim iz prethodnog veka. Volim da osetim pogled, miris i sve senzacije koje pozorište može da ponudi.

* Kakva je situacija u Francuskoj trenutno?

– Sada su svi srećni, jer posao ponovo kreće. Scene i festivali su otvoreni, ali bojim se da ćemo veoma brzo moći da sagledamo i svu bol i nemaštinu onih umetnika i trupa koje je pandemija definitivno izbacila na ulicu. Sada postoji neki entuzijazam, koji zapravo nije realan. Ljudi su slabi, iscrpljeni, bez finansijske podrške, sa brojnim egzistencijalnim problemima na svojim leđima.

*Kakvi su planovi kada je Vaša trupa u pitanju? Da li radite i za neke druge trupe?

– Radim, najviše sa svojim igračima, ali imam pozive da neke komade prenesem drugim trupama. Ipak, svoje preostalo vreme želim da delim sa ozbiljnim umetnicima. Ne dozvoljavam televizijsko prebacivanje kanala. Volim da pokreti imaju smisla i snage, kako bi mogli da bole, da preispituju, da traju. Zapitajte se zašto današnje produkcije traju kraće od jedne sezone i zašto ih se niko ne seća. Čak ni igrači. Kada je pristup brz i jednosmeran, onda je i rezultat kratkog daha.

*Koliko je važan glas umetnika u ovom današnjem (ne)vremenu?

– Ne znam šta da kažem. Mogu samo da nastavim da mislim i da radim, ako mi dozvole, a vremena jesu jeziva. Sve je teže poverovati da umetnost može promeniti nešto. Ljudi bukvalno vrište u mnogim mestima na ovom našem nesrećnom svetu, trpe jezivu nepravdu, bol, glad… Ljudi umiru, pate, nestaju u morima u pokušaju da saznaju da li život postoji na drugoj obali. Dostojanstvo je gotovo nestalo. Zločini se ne zaustavljaju. Dođite da vidite “Okruženje“, jer to je komad koji postavlja bezbroj pitanja i daje bezbroj odgovora. Naravno, za sve nas koji umemo ili želimo pažljivo da čitamo.

Bežarova škola

Ime Magi Maren jedno je od najznačajnijih u novom talasu francuske savremene igre. Kao plesačica, koreografkinja i direktorka kompanije koja nosi njeno ime na umetničkoj sceni prisutna je od 1973. godine. Rođena je 1951.u Tuluzu, gde je stekla klasično baletsko obrazovanje. Prvi angažman dobila je u Baletu Opere u Strazburu, da bi ubrzo nastavila studije u Bežarovoj školi. Uspešnu igračku, a potom i koreografsku karijeru ostvarila je u Bežarovoj kompaniji Balet 20. veka. Prvu veliku koreografsku nagradu dobila je 1978, kad je osnovala i svoju trupu koja je šest godina docnije dobila njeno ime. Bila je stalni koreograf Baleta Opere u Lionu, a često je radila i za Balet Opere u Parizu i Holandski nacionalni balet. Veliki broj njenih koreografija imao je sjajan uspeh i izvan francuskih granica. Njen čuveni komad “May B“ igra se skoro tri decenije bez prestanka. “Još je na sceni i na brojnim gostovanjima. Interesantno je videti nove generacije igrača koji prolaze kroz ovu predstavu, čineći je svežom i drugačijom“, kaže sagovornica Danasa.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.