Festival posvećen alhemiji filmske trake 1Foto: Promo

Treći festivala analognog filma „Kinoskop“, ove godine biće održan od 10. do 12. decembra, u Muzeju Jugoslovenske Kinoteke, i poseban fokus posvećuje radu iransko-irskog reditelja Ruzbeha Rašidia, osnivača „Experimental Film Society“, inspirisanog magijskim realizmom i remodernističkim pokretom.

Reditelj će predstaviti kolažni film sastavljen iz delova svog dugogodišnjeg opusa Homo Sapiens Project, uz razgovor sa kustosom Nikolom Gocićem, dok će na festivalu, u okviru 10 selekcija biti prikazano 47 filmova iz celog sveta.

Filmovi su rađeni na filmskoj traci (Super 8, 16mm, 35 mm), upotrebom arhivskih snimaka i fotografija, uz projekcije dva filma na 16mm projektoru.

Upitan šta izdvaja analogni film pa samim tim i festival, Marko Milićević filmski autor i kustos festivala citira ovogodišnjeg člana žirija, scenaristu i dramaturga Višeslava Radenkovića: „Kinoskop je posvećen alhemiji filmske trake, medijumu u kome je oživljena tajna pokretne slike, i u kome su zabeležena do sada najuticajnija kinematografska ostvarenja. Filmska traka i „živa“ projekcija sahranjivani su mnogo puta, počevši od perioda ranog procvata televizije, pa sve do savremenog uspona digitalne tehnologije. Uprkos tome traka je nastavila da uporno održava materijalnu vezu sa jednostavnošću, istinoljubivošću, spontanošču, i aleatoričkom dimenzijom pokretne slike. Filmovi na traci prave se i bez kamere; oni su naša krvna veza sa freskama mamuta u pećinama koje osvetljavaju vatre plemena. Filmska traka se kao fizija i fusija cepa i spaja; na traci se slika, ali traka se i nemilosrdno grebe i brazda. Analogni filmovi su neprekidna prirodna reakcija, nesavršeno iskustvo neugasive čulnosti, misterija zapaljivog i izgubljenog zapisa. Filmovi na traci uporno se otimaju zaboravu i iznova vraćaju kao treperavo proročko snoviđenje…“

Milićević zaključuje da je Radenković sjajno rezimirao jedinstvenost koja će se osetiti i u atmosferi trećeg izdanju festivala.

Prema njegovim rečima selekcija Subjektivne stvarnosti bavi se fiktivnim, pseudo-naučnofantastičnim i natprirodnim pričama, prikazujući naslove poput Alizave litvanskog reditelja Andrijusa Žemaitisa, enigmatične priče o odrastanju devojčice, koja živi sa svojim dedom u kamenolomu, i komunicira sa svetom mrtvih, dok su Pankeri i subverzivci usmereni na provokacije koje iskričavo sabotiraju filmski jezik i satirično obrađuju aktuelne društvene tema.

On dodaje da Arhivski i foto-film spaja naslove koji su nastali revizijom sopstvenog ili tuđeg filmskog materijala, često uz efektnu upotrebu nove naracije i muzike. Magija, misterija i horor obradovaće ljubitelje jezive atmosfere i filmskih rituala, koji obrađuju i teme iz slovenske mitologije (Utvarni bluz Kamile Kuk), dok Intimni susreti nastavlja sa kolekcijom poetika dnevničkog i ličnog filma kroz hibrid filmskog eseja i apstraktnijeg, formalnog pristupa.

– U carstvu izvan ljudskog je selekcija koja istražuje začudne svetove van ljudske perspektive, poput meditacije. Kako bi grančica jele zamenila pero Ane Kipervaser, koja nas uranja u ples predmeta apstrahovanih iz prirode i postavljenih na filmsku traku poput muzejskih artefakata. Testiranje stvarnosti je njen polarni opozit u istraživanju tema koje se tiču kolektivnih i individualnih problema današnjice, pitanja mentalnog zdravlja, destruktivnog uticaja čoveka na prirodu, kao i zastrašujuće moći socijalnih medija – kaže Milićević.

Prema njegovim rečima, eksperimentalni dokumetarci ne zadržavaju se samo na ispitivanju činjenica i objektivne stvarnosti, već se poigravaju i sa autorskim meta komentarima i elementima magijskog realizma, dok je Izgubljena ploča Ijana V Svenonijusa i Aleksandre Kabral jedini dugometražni film u ovogodišnjoj selekciji, koji na uzbudljiv način pronalazi vitalitet u subkulturi opterećenoj nostalgijom, smeštajući je u fiktivnu blisku budućnost.

Ne zaostaje ni Lajv Saundtrek, on i ove godine nastavlja svoj živi audio-vizuelni program prve večeri festivala, okupljanjem domaćih i inostranih autora koji će raditi muziku za četiri filma iz programa.

To su: nemački kompozitor Gabriel Kleber, elektroakustična kompozitorka Vanja Dabić (Kumah), kompozitor Bojan Bekić koji istražuje vezu između ambijenata, glasa i govora, kao i saradnja Weareallslaves i Traumator, orijentisana na mračnije spektre ambijentalne i eksperimentalne muzike.

– Lajv saundtrek se ustalio kao događaj u poslednjih šest, sedm godina u Beogradu, i ima neku svoju stalnu publiku koja se vraća da oseti tu specifičnu atmosferu koju događaj nudi. Uvek je izazov: za muzičara, koji je prethodno čuo i originalni zvuk (ako ga je bilo) pa ideju oblikuje ili preoblikuje i usmerava svoje apstraktnije ideje na konkretni zadatak, onda, za mene, kao kustosa selekcije, koji se trudim da uparim senzibilitet muzičara sa filmom, te napravim neku interesantnu priču ili kontinuitet, a i za publiku, koja je arbitar koliko su zvuk i muzika u sinhronosti (ili pak, interesantnoj apartnosti) – pojašnjava on i dodaje da se nešto novo stvara, te je film bliži izvođačkim umetnostima, i to mu daje poprilično pogonsko gorivo, budući da je publiku, iz prakse, uglavnom teško zainteresovati za samo prikazivanje ovakvih filmova.

Milićević zaključuje da su i „u najnezgodnijim vremenima, koje sada živimo, muzičari ti koji najviše skupljaju srca publike i za kojima se najviše čežne, upravo zbog tog živog elementa i razmene energije“.

U sastavu žirija našli su se irsko-iranski eksperimentalni filmadžija Ruzbeh Rašidi, beogradski režiser i scenarista Višeslav Radenković i zagrebački filmski kritičar Miro Frakić, koji će izglasati glavnu nagradu i posebno priznanje, dok će svaku od selekcija predstaviti kustosi događaja: Nikola Gocić, Ejla Kovačević, Aleksandra Dalichow i Marko Milićević, kao i gostujući kustos iz Mađarske, Csaba Bollok.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.