Filharmonijski koncerti posvećeni uspomeni na Zorana Đinđića 1Foto Marko Đoković / Beogradska filharmonija

Novi koncerti u Beogradskoj filharmoniji zakazani su za 11. i 12. mart, a na programu su dela Šenberga koje izvode filharmoničari okupljeni u različitim kamernim ansamblima.

Koncerti se tradicionalno posvećuju uspomeni na Zorana Đinđića (19h, sala BGF), saopštila je Filharmonija.

Kako su naveli, repertoar prikazuje svestranost kompozitora, ključne ličnosti za razvoj istorije muzike. Arnold Šenberg je utirao put različitim stilovima, a njegovo ime se danas najčešće pominje u kontekstu moderne muzike XX veka. Međutim, filharmonijske koncerte u četvrtak i petak otvara delo koje je pod direktnim uticajem nemačkog romantizma.

Šenberg je “Ozarenu noć” napisao sa 25 godina, iako je danas to njegovo najpopularnije delo doživelo je neuspeh na premijeri u Muzikferajnu 1902 godine. U Filharmoniji će biti izvedena verzija za gudački sekstet koju je sam kompozitor preradio.

Šenberg je tokom celog svog života često orkestrirao i aranžirao dela drugih kompozitora tako da će publika imati priliku da čuje njegove verzije čuvenog Prelida za popodne jednog fauna Debisija i Carski valcer Štrausa mlađeg.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Filharmonijski koncerti posvećeni uspomeni na Zorana Đinđića”

  1. Umesto Šenberka efektnije bi bila muzika filozofa: Ruso je bio uspešan kompozitor muzike (spoj kasnobaroknog stila i nove klasične mode), koji je napisao sedam opera, kao i muziku u drugim žanrovima, dao je doprinos muzici kao teoretičar. Njegova opera “Le Devin du village” (1752) imala je veliki uspeh – „pevala ju je cela Francuska i Evropa”, od seljaka do aristokrata. Ruso je u muziku uveo ideju da je u umetnosti slobodan izraz kreativne ličnosti važniji od strogog pridržavanja tradicionalnih pravila i postupaka (koje je koristila ikona Ramo). Ovo je danas poznato kao karakteristika romantizma. Ruso se zalagao za muzičku slobodu i promenio odnos ljudi prema muzici. Njegova dela i muzičke ideje su cenili kompozitori poput Gluka i Mocarta. Mocart je rekao da ga je “Le Devin du village” motivisala da napiše svoju prvu operu 1768.; Duet „Non, Colette n’est point trompeuse“ (iz “Le Devin du village”) varirao je Betoven. U knjizi “Lettre sur la musique francaise” Ruso je tvrdio da je italijanska muzika superiornija od francuske na osnovu principa da melodija mora imati prioritet nad harmonijom, te da francuski jezik nema ni ritma ni melodije, kao italijanski,…, Naravno da mu je ta knjiga javno spaljena. Zbog njegovih ekstremnih stavova prema francuskom jeziku i Lili-Ramoovoj operi, pisci i kompozitori kao Berlioz, Debisi i drugi,“zaobilazili” su da Rusoa uvrste u kompozitore, a ako su ga i spominjali kao takvog, to je uvek išlo uz omalovažavanje.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.