Forty Licks

Bila je to „Forty Licks“ turneja: Prag – jul 2003. „Kapela Rolling Stones“ (kako ju je nazvao književnik i bivši češki predsednik Vaclav Havel), doletela je privatnim boingom 757 iz Hamburga gde su imali koncert. Bina je bila dugačka 63 metra, a visoka 28. Oprema je stigla u 129 kamiona. Sa 500 roudija i 200 tehničara i ozvučenjem od 252 hiljade vati, to je stvarno bila još jedna verzija „iskrcavanja na Normandiju“. Publiku je osvežavalo i 900 hektolitara čuvenog plzenskog piva koliko je tankovano na Letna parku, gde je bio koncert.
Pržile su se na Letni i češke kobasice, a kombinacija pivo – kobaje na Stonesima, mnogo je bolja varijanta od vojničkog miksa JNA – piva i napolitanki. Radila je i češka „Klinika Anlave“ sa 150 lekara i pomoćnika. U VIP loži sedeo je i glumac Met Dejmon, a u publici je viđen i Bob Geldof. Pre koncerta u galeriji MIRO postavljena je izložba slika Rona Vuda, a na njeno otvaranje stigao je i Havel sa suprugom Dagmar. Džeger je u klubu Duplex na Vaclavskim namjestima, proslavio svoj 60. rođendan (26. jul), fensi žurkom na kojoj su bila i njegova deca, Bob Geldof, članovi benda Def Lepard… Češka štampa pisala je da se služio kavijar, a pila se arhivska vina. Što bi se reklo: „Ahoj, Praho, ahoj, Čechy“, kako je Mik pozdravio publiku na Letna parku – nekoj vrsti praške Hajdučke česme.
Koncert je najavio Havel. Pred 80 hiljada fanova najveće svetske rok atrakcije, Havel je govorio o slobodi koja je izvojevana i uz pomoć duha Rolling Stonesa, prvog velikog benda koji je nakon pada „gvozdene zavese“ stigao u Prag. Čak je i mađarska „Multimedia“, kao promoter, koncert organizovala 1990. iz Havelovih prostorija. „Brown Sugar“, karijatida sa kojom su Stonesi počinjali koncerte na „Forty Licks“ turneji, bila je prva na dnevnom redu i u toj praškoj noći zalivenoj plzenskim pivom.
Po oblacima koji su se tada bili navukli nad Letna park, činilo se da će sekire da padaju s neba, ali Stonesi su odgovorili na izazove Ilije Gromovnika, na munje i gromove i pravi pljusak koji je ispratio tu amorfnu masu zvanu „Brown Sugar“. Nakon „Start Me Up“ i „Don’t Stop“ krajputaša, na „Wild Horses“ je i tehnika sa faraonskom konstrukcijom video-bimova demonstrirala svoje raskošne mogućnosti, ili kao što neko do nas reče: „Gospodar prstenova, treći deo, uživo“. Puna snaga koncerta postignuta je na monumentalnoj „sumporastoj“ „Sympathy For The Devil“, kad se i Kit Ričards prekrstio.
Uprkos krštenici, Džeger i dalje ima snage za celu utakmicu, mada je već od „Forty Licks“ turneje bitno smanjio putanju manevrisanja na bini. I u Pragu su tada Stonesi imali trenutke lucidnosti na B stejdžu („Street Fighting Man“). Koncert je, za razliku od nekih drugih turneja, imao manje cirkusa u sebi, a više nečega što bi se moglo nazvati konzervativnost benda prepoznatljiva i u čestim i za njih netipičnim promenama ritma.
To je sad već bila merkantilna prljavština zvuka dovedena do filigranske perfekcije jedne multinacionalne kompanije. Nakon „It’s Only Rock’n Roll“ i naravno „Honky Tonk Women“, kad su se video-bimovi pretvorili u jedan orgromni, isplaženi, jezik u društvu cura nacrtanih u stilu japanske mange i anime, bis je bio klasično zakucavanje sa „Jumping Jack Flash“ i „Satisfaction“. Svirali su 19 pesama, a na nekim prethodnim turnejama na repertoaru su imali između 22 i 24 stvari.
Stonesi su bili odseli u hotelu „Four Seasons“ pored Karlovog mosta. Naravno, zakupili su ceo hotel. Prvi put su svirali u Pragu 1990. na stadionu Strahov u okviru turneje „Urban Jungle“ pred 100 hiljada ljudi. Na istom stadionu i pred istim brojem publike svirali su 1995. u okviru „Voodoo Lounge“ cirkusa. Treći šou, „Bridges to Babylon“ napravili su 1998. u sportskoj hali. „Licks“ je bio četvrti spektakl. Pomogli su jednoj tranziciji mnogo manje neurotičnoj od ove naše.