Generacijski film i srpska kinematografija u svetu

Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji na programu treće takmičarske večeri imao je dva ozbiljna, reklo bi se čak teška, generacijska filma – „Hadersfild“ po scenariju Uglješe Šajtinca i Dejana Nikolaja Kraljačića u režiji Ivana Živkovića i „Odbačen“, scenariste i reditelja Miše Radivojevića.
Na jučerašnjoj festivalskoj konferenciji, Tačno u podne, o „Hadersfildu“, filmu o generaciji čija se mladost, a da je zapravo nije ni bilo, odigravala u devedesetim, govorio je Dejan Nikolaj Kraljačić i sam vršnjak i pripadnik te generacije. Dramski tekst koji je neočekivano „buknuo“, budući najpre postavljen u Engleskoj u Lidsu, a potom dobivši najvažniju domaću pozorišnu nagradu – Sterijinu, pretočiti u scenario bio je delikatan posao, rekao je on. Predstava u Jugoslovenskom dramskom, a da pri tom nije bio u pitanju dnevnopolitikantski, ni tekst sa jeftinim humorom, dobila je status kultne i postala hit, što je pre svega bio trijumf predanosti Šajtinca i njegovog rada van svih klanovskih priča, dodao je Kraljačić. Poneseni predstavom, glumci koji su takođe pobrali brojne nagrade zahvaljujući ulogama u ovom komadu, inicirali su pravljenje filma po predstavi, pozvali svog kolegu Ivana Živkovića da je režira, a Kraljačić je u dogovoru sa Šajtincem preuzeo rad na scenariju. Prva verzija nastala je relativno brzo, trebalo je „pofilmčiti“ stvari, razviti pojedine likove i ubaciti nove jer, reko je Kraljačić, film je zahtevniji medij. Ipak, konstatuje on sa žaljenjem, neke scene ispale su iz filma, neke već iz scenarija, i dobijen je pomalo statičan i spor film. Ivanova majka novi je lik koji je profunkcionisao, a koji je ubačen zbog Ivanovog bekgraunda, njegove frustracije date su kroz flešbekove i retrospekcije, postoji i devojka koja mu se dopada, ali, naravno, sve ostaje na tome. Rašu smo mogli da vidimo i na poslu na koji prenosi privatne frustracije, a partner u toj sceni mu je još jedan dodati lik, izuzetna minijatura Mikija Manojlovića. Klaustrofobičnosti priče ovde ne doprinosi samo enterijer – prostor Rašinog ruiniranog stana, već i nekoliko eksterijera koji se ne razlikuju mnogo od njega. Film je nakon premijere na nacionalnom festivalu gde je dobio nagradu za scenario, i Sopota gde je dobio nagradu Fiprescija, nakon festivala u Banji i Nišu, prepoznat kao izuzetno značajan, kako je rečeno, uvršten i u konkurenciju međunarodnog Sarajevskog filmskog festivala.
O filmu „Odbačen“ generacije pedesetogodišnjaka koja odustaje ili svojevoljno beži u snove, kako stoji u posveti, govorio je producent Dragoljub Vojnov, naravno, pre svega sa produkcijske tačke gledišta. On je, naime, rekao da se i niskobudžetni film, kakav je ovaj, da lako i brzo napraviti, za šta ekipa ovog filma gotovo da ima recepturu. U pitanju su stalni saradnici, pored Radivojevića i Vojnova i Rade Vojvodić, Radivojevićev direktor fotografije, scenograf Nemanja Petrović, glumac Svetozar Cvetković. Potom, Radivojević je urbani reditelj koji svoje filmove snima u gradu čime ne postoje troškovi putovanja ekipe, opreme, boravka itd., a ujedno je i kompletan autor što takođe skraćuje posao i smanjuje troškove nastanka filma. Najzad, on ima gust plan snimanja koje traje do mesec dana, u slučaju ovog filma ono je trajalo i dva dana kraće od predviđenog roka. I sa svim ostalim se ekonomiše, ne postoji nijedan reflektor više nego što treba, nema objekata koje treba scenografski opremiti koji se kasnije iseku u montaži, asistenti su tek svršeni ili još uvek studenti akademije koji rade za manje honorare, pri tom je dragoceno njihovo znanje i pomoć, a i oni sami imaju priliku da na snimanju filma štošta nauče. Testament films, producentsku kuću koja stoji iza filma „Odbačen“ osnovala je upravo pomenuta ekipa stalnih saradnika koji su se, kako je rekao Vojnov, „probudili iz mrtvih“ („Buđenje iz mrtvih“ prethodni je Radivojevićev film, prvi film ove producentske kuće i iste ekipe ljudi i početni deo trilogije u kojoj je „Odbačen“ drugi deo) i kao profesionalci stali naspram „novokomponovanih“ producenata kakvih se u međuvremenu kod nas pojavilo mnogo, ali koji snimanje filmova nisu umeli da dovedu do kraja, a o postprodukciji i njihovom plasiranju nisu znali gotovo ništa. U tom smislu Vojnov ne glada sa simpatijama ni na producente-glumce jer smatra da ima dovoljno školovanih producenata koji mogu da se bave tim poslom. „Odbačen“ je takođe viđen u Novom Sadu, Sopotu, Motovunu, gde je bila Radivojevićeva retrospektiva, u Herceg Novom odakle je došao u Banju, a potom ide u Sarajevo gde će takođe biti upriličena retrospektiva Miše Radivojevića.