Foto: Pozorište ZaječarManifestacija i festivala je u Srbiji na pretek. Međutim, teško je održati trajanje i podizati kvalitet, naročito ako vas geografski svrstavaju u provinciju.
Recept za višedecenijsko trajanje je vizionarstvo, stalni rad i posvećenost, a jedan od pravih primera je pozorišni festival „Dani Zorana Radmilovića“ u Zaječaru, gradu koji ima ozbiljnu kulturnu i pozorišnu tradiciju, čulo se na predstavljanju monografije „U slavu tajni vrhunske glume“ povodom 30 godina „Zoranovih dana“.
Autor monografije je tetrolog i pozorišni kritičar Aleksandaa Saša Milosavljević.
-Kada jedan festival u maloj sredini traje dve, tri godine, to je velika stvar, a kada se punih 30 godina bogati različitim programima, kada širi svoj uticaj na ceo region i kada u medijskom i svakom drugom smislu predstavlja jedan od vrhunaca pozorišnih festivala na ovim prostorima, onda je to zaista podvig vredan svake pažnje. Takav podvig i bogatu istoriju ovog festivala Saša je uspeo da smesti u korice ove knjige – kazao je dr Miodrag Radonjić čija je ocena proistekla i iz iskustva organizacije Sterijinog pozorja čiji je direktor.
Aleksandar Saša Milosavljević, autor monografije bio je, kako sam kaže, fasciniran koliko je vizionarstva bilo potrebno ljudima koji su krenuli priču pokretanja festivala. I ne samo vizionarstva, već i ljubavi i energije da se festival održi sve ove godine. Naravno, bitna je i zaječarska publika koja je vazda podržavala festival.
-Festival nosi ime Zorana Radmilovića, legende našeg teatra, a zapravo, Zoran je postao, ne samo mit, nego je postao i paradigma onoga što mi očekujemo od glumca. Od glumca očekujemo visprenost i snalažljivost na sceni, jer kad su srpski glumci i glumice u pitanju, genijalnost se podrazumeva, zanat se podrazumeva. Podrazumeva se sve ono što je baza za dobrog glumca. Verujte, gluma stanuje u Srbiji. U Srbiji se rađaju, sa svakom novom generacijom, zaista fenomenalni, izuzetni i talentovani glumci, ali nisu svi Zoran Radmilović. Nisu se svi za kratko vreme, kao Zoran Radmilović, ustanovili kao majstori glume i kao boemi i kao namćori i kao duhoviti i to ne samo na sceni. Zoran Radmilović je postao paradigma za ono što mi očekujemo od glumca i kao takvog, rođenog u Zaječaru, ovaj grad ga je prepoznao i odao mu počast kroz ovaj festival – objašnjava Milosavljević.
Oni koji stoje iza organizacije „Zoranovih dana“ to godinama unazad rade na način da publika ne može ni da zamisli koliko je teško ovakav događaj organizovati i doživljava ga kao nešto prirodno, normalno. Milosavljević nije želeo da se bavi time praveći monografiju kojom je želeo da osvetli ono što je uspeh ovog festivala svih 30 godina.
-To su glumci, to su pozorišta, to su dobitnici nagrade „Zoran Radmilović“. Ovde je opisano i kako je festival nastao, ko je sve inicirao. Tu su podaci o dobitnicima, glavnim programima, takmičarskim programima, pratećim programima, a ja odavno knjige ne pišem za savremenike, već za arhive i za ljude koji će jednog dana, bilo da se bave pozorišnim životom Srbije, bilo da se bave teatarskim životom ovog grada ili Timočke krajine, da jednog dana ljudi vide da je postojalo pozorište, da su postojali pozorišnici, da je postojala posvećenost u odnosu na teatarsku umetnost i da ovaj grad ima ozbiljnu kulturnu i pozorišnu tradiciju – kazao je na promociji monografije
„U slavu tajni vrhunske glume“ autor Aleksandar Milosavljević naglašavajući: „Ako ova knjiga nešto znači Zaječaru, ako znači pozorištu i budućim generacijama koje se budu bavile kulturom, pozorištem, istorijom, ja ću biti srećan“.
Promocijom monografije posvećene 30-togodišnjici „Zoranovih dana“ završeni su i prateći programi festivala tokom kojih je predstavljeno više novih izdanja Narodnog pozorišta Timočke krajine „Zoran Radmilović“ i Sterijinog pozorja, održan stručni skup i izložba kolaža Veljka Mihajlovića, slikara Ateljea 212.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
