Foto: Marko Mišić/FoNet

 Napustio je svet noć pre nego što je završen Venecijanski filmski festival na kome je pre pola veka nagrađen za najbolju mušku ulogu u Đorđevićevom filmu „Jutro“. Jedini srpski glumac dobitnik prestižnog „Volpija“, miljenik filmske i televizijske publike širom cele nekadašnje SFR Jugoslavije, Samardžić je bio umetnik kome je i filmska industrija na Zapadu priznavala da je zajedno sa kolegama glumcima Milenom Dravić, Velimirom Batom Živojinovićem i Borisom Dvornikom jedna od ikona jugoslovenskog i srpskog filma.

Od publike se oprostio krajem marta na svetskoj premijeri svog testamentarnog dugometražnog dokumentarnog filma „Panta rei“ kojim je otvoren 64. Beogradski festival dokumentarnog filma. U nešto manje od 80 minuta tog dokumentarca „spakovao“ je ceo svoj život i umetničku karijeru.

– Uvek sam se trudio da iskreno prenesem svoje utiske iz života na film. Ovo je sažeti deo moje bogate filmske, ali i životne priče. Oslanjao sam se na veliki broj dokumentarnih kreacija velikih majstora. U mom dokumentarcu je samo delić impresija iz života i mojih dela. Ponosim se što sam deo filma posvetio autorima i poštovaocima filma bivše Jugoslavije – rekao je na otvaranju Festivala u Velikoj sali Doma omladine, kad se poslednji put pojavio u javnosti.

Rodio se u Skoplju 19. novembra 1936, u rudarskoj porodici. U 12. godini ostao je bez oca i još u gimnaziji počeo da radi, da bi pomogao majci da izdržava porodicu. U Beograd je došao 1956. sa željom da upiše Pravni fakultet, ali je odlazak na pozorišnu predstavu DŽona Ozborna „Osvrni se u grehu“, kao i beogradsko gostovanje glumačkih megastarova Lorensa Olivijea, Vivijen Li i DŽudi Denč, preokrenulo njegov život. Prešao je na Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju, gde je dobio stipendiju za studije kod režisera Bojana Stupice, zahvaljujući kome je potom trebalo da dobije i angažman u Ateljeu 212. Na pozorišnoj sceni se kratko zadržao, privukla ga je kamera.
Filmski debi imao u 1961. u „Igrama na skelama“, a već sledeće godine uloga Mikaila u filmu Branka Bauera „Prekobrojna“ otvorila mu je put ka slavi. Filmski statističari tvrde da je do kraja karijere na filmu i televiziji ostvario blizu 200 uloga u svim žanrovima. On je jedan od malobrojnih domaćih glumaca koji nije ni pokušao da napravi međunarodnu karijeru, čak ni kada mu se smešila 1967. po osvajanju nagrade u Veneciji.

Raspad SFRJ bio je i kraj njegovog glumačkog rada. Zajedno sa sinom Draganom Samardžićem, od čije se prerane smrti 2001. nikada nije oporavio, osnovao je svoju producentsku kuću „Sinema dizajn“ i stao iza kamere. Kao reditelj i producent uradio osam igranih i televizijskih filmova za koje je dobio mnoga domaća i međunarodna priznanja. NJegov film „Nebeska udica“ bio je u glavnom takmičarskom programu 50. Berlinskog festivala u konkurenciji sa filmovima Olivera Stouna („Svaka Božija nedelja“), Denija Bojla („Plaža“), Pola Tomasa Andersona („Magnolija“) , Vima Vendersa („Hotel od milion dolara“), Miloša Formana („Čovek na mesecu“), Entonija Mingele („Talentovani gospodin Ripli“)… Pre tri i po godine svoje nagrade i priznanja poklonio je Jugoslovenskoj kinoteci, a njegov legat zvanično je predstavljen krajem februara ove godine.

LJubiši Samardžiću nije bio stran ni društveno-politički angažman. U SFRJ bio je član Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, a u višestranačkoj Srbiji Partije ujedinjenih penzionera Srbije. Jedno vreme bio je i član Upravnog odbora PIO fonda. U zemlji u kojoj se svet deli na „crveno i crno bele“ bio je strastveni navijač OFK Beograda.

Jedan od poslednjih intervjua dao je našem listu, a bio je i dobitnik Povelje prijatelja dnevnog lista Danas. NJegov odlazak sa životne i umetničke scene zabeležili su mediji u svim bivšim jugoslovenskim republikama, podsećajući na filmove u kojima je igrao.
Telegrame saučešća povodom Samardžićeve smrti njegovoj porodici uputili su ministri spoljnih poslova Ivica Dačić i kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, kao i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković i gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Ivica Dačić je, između ostalog, naglasio da će „svog prijatelja Samardžića zauvek pamtiti kao čoveka koji je, i u najtežim trenucima, uvek poštovao čoveka, spreman da mu pruži podršku i pomoć“, te da je siguran da će ga se „tako i Srbija sećati“.

 

Nepopravljivi glumački romantik

– Glumac osobenog stila, nesvakidašnjeg šarma, i neporecive harizme, LJubiša Samardžić je bio i ostao jedan od razloga zbog čega se jugoslovenska i srpska kinematografija volela, a na svaki naredni njegov film i TV seriju tipovalo s nestrpljenjem. Kao nepopravljivi glumački romantik, LJubiša Samardžić je inkarnirao u lokalnom filmu prilično deficitarni tip urbanog skrajnutog individualca, čija je plemenitost izvan svake sumnje, a postupci posve u skladu s našim predstavama o izuzetnosti. Igrao je čoveka inicijative, kako u ratnim filmovima, tako i u komedijama, lik od integriteta, ali i onaj koji se večito osmehuje. LJubiša Samardžić glumio je tako da se to nije moglo oponašati, a to što smo spremni da danas označimo kao njegov glumački manir, pleni kao jedinstven i neponovljiv doprinos, onih razmera i značaja koje su njegovu unikatnost učinile velikom – kaže za Danas filmski kritičar Miroljub Stojanović.
 

Sahrana u četvrtak’]

Sahrana LJubiše Samardžića održaće se u četvrtak na Novom groblju u Beogradu. Ispraćaj za kremaciju biće u 13 sati, posle opela koje počinje pola sata ranije, saopštila je porodica Samardžić.

„Sve je beznačajno osim Čoveka“‘]

– Baveći se filmskom umetnošću toliko godina, shvatio sam da istinske umetnike zanimaju prevashodno poraženi, uniženi, unesrećeni, posrnuli, oni koji žive u teskobi, čemeru i jadu sopstvene sudbine, koji ne mogu da zaustave točak istorije, i ne umeju da spasu svoje živote. Posle svega što sam otkrio i osetio u ovim mojim dugogodišnjim tokovima života, jeste da je sve sitno i beznačajno, osim Čoveka. Taj Čovek bio je i ostao svet mojih interesovanja, i svašta sam naučio od filma. Pre svega, da i sam budem bolji, i da na svet gledam toplijim očima – rekao je LJubiša Samardžić u jednom od svojih intervjua.