Građani Srbije mesečno za kulturu izdvajaju od 2.000 do 6.000 dinara 1Foto: Screenshot Zoom/Zavod za proučavanje kulturnog razvitka

Građani Srbije mesečno iz svog budžeta za kulturu izdvajaju od 2.000 do 6.000 dinara, bilo da je reč o knjigama, pozorištu, bioskopu ili muzejima, pokazuju rezultati istraživanja „Kulturna participacija građana Srbije“.

„Istraživanje spada u domen kulturne potrošnje ili kulturne recepcije između umetničkog dela i publike. Kulturna interesovanja definisali smo kao naše sklonosti ili preferencije ka raznolikim kulturnim izrazima“, navela je Marijana Milankov iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, koja je na sistematičan način predstavila učešće građana u kulturnim dešavanjima.

Na pitanje kako provode svoje slobodno vreme građani Srbije dominantno su se izjašnjavali da ga koriste za druženja ili psihosocijalne kontakte, tj. za odlaske kod prijatelja, porodične proslave, izlaske u kafiće, restorane i druženja u privatnoj ili javnoj sferi.

Prema njenim rečima, u kulturnoj sferi omiljeni načini korišćenja slobodnog vremena su odlasci u bioskop, nešto ređe na pozorišne predstave, kao i čitanje knjiga.

Uprkos tome što građani sve više koriste internet podaci pokazuju da se građani najviše raspituju o vremenu i mestu samog kulturnog dešavanja, a manje o sadržaju samog dešavanja.

Građani Srbije mesečno za kulturu izdvajaju od 2.000 do 6.000 dinara 2
Foto: Screenshot Zoom/Zavod za proučavanje kulturnog razvitka

„Čak 82 odsto građana Srbije starijih od 15 godina koristi internet u svrhu kulture, a od toga 50 odsto njih to koristi relativno često tj. jednom nedeljno ili čišće. Ovaj podatak dovodi do zaključka da smo mi došli do jedne široke i redovne publike za kulturne sadržaje preko interneta“, navodi Milankov.

Informisanje građana o kulturnim sadržajima najzastupljenije je preko društvenih mreža na prvom mestu, zatim kroz komunikaciju sa prijateljima i njihovim preporukama za neku knjigu, izložbu ili predstavu.

Nešto više od trećine građana koristi televizor kao medij za informisanje o kulturnim dešavanjima, a svaki peti građanin informiše se preko novina, kao i promotivnih materijala, flajera, plakata i slično.

„Dolazimo do dva zaključka, da građani Srbije traže neke neformalnije modele za dobijanje informacija o kulturim manifestacijama, a sa druge strane kultura traži interaktivnost u kulturi informisanja“, istakla je Milankov.

Svetislav Bule Goncić, glumac i direktor Ustanove kulture „Vuk Stefanović Karadžić“, govorio je o pozorištu kao ustanovi u kojoj glumci i publika udišu isti vazduh i to nepobitno potvrđuje njihov kontakt i živi tok same kulturne menifestacije.

Osvrnuo se i na digitalne medije i način komunikacije kroz kupovinu karata koja je, kako zaključuje, u laganom porastu iz više razloga, ali da preovlađuje i dalje direktna kupovina karata, sto je za njih izuzetno značajan podatak.

Takođe, glumac je objasnio da je knjiga o kulturnoj participaciji građana Srbije značajna i upravo sada dobrodošla kad smo na nekoj prelomnoj tački.

„Knjiga je neposredni pokazatelj situacije, ali za ljude koji umeju da prave projekcije može da bude izuzetno dragocena“, zaključio je Goncić.

Slobodan Mrđa, istraživač iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, govorio je da su napravili sveobuhvatni, nacionalni uzorak od 1.600 ispitanika, da su podatke prikupili od 1.592 upitnika, što je prema proceni realizacije 95 odsto.

Sistem i izbor uzorka je bio teritorijalan sa elementima sistematskog izbora što je jako bitno za samu reprezentativnost uzorka.

Istraživanje o kulturnim interesovanjima i navikama građana Srbije je predstavljeno onlajn, a tom prilikom je promovisana i knjiga istog naziva „Kulturna participacija građana Srbije“.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.