Foto: Stanislav Milojković

Mnoge od serija koje oni proizvode ciljaju na međunarodno tržište i imaju više nego američki ukus. Pritom, one su veoma prijatne za gledanje. Ali, te drame i serije ne istražuju seksualno sazrevanje, prihvatanje seksualnosti, pobačaje, multipl sklerozu, demenciju, kancer dojke, postnatalnu depresiju, zavisnost od heroina… Kad listu ovakvih sadržaja preporučimo našim gledaocima, izgleda kao da će se naši programi baviti nesrećama. Uz to, kada snimimo dramu ili seriju o poslednjim danima Kočića, prvim srpskim kraljevima, ženama – junakinjama koje su u Srbiji pomerale granice kao spisateljice, novinarke, slikarke, koreografkinje – znali smo da započinjemo nemoguću misiju. Međutim, kada se takvi sadržaji kao stvaralačko iskušenje i neizvesnost uspešno savladaju, oni trajno beleže i proslavljaju delove naših života, istorije i ljude koji bi bili izgubljeni ili zaboravljeni.

Uporedo sa Amazonom i Netfliksom, i medijski agregati Gugl, Epl i Fejsbuk počinju da poručuju i prave duže oblike medijskih sadržaja. To je dobro za njih. Ali, iako se time povećava naše interesovanje za priče o mrtvim telima na švedskim mostovima ili o novim drogama u Australiji, hajde da nastavimo da negujemo i razvijamo emisije koje su posvećene nama. Programi koji su „srpskog“ porekla su još važniji danas, kada „proždiremo“ mnogo više međunarodnih formata, nego što su to bili u prošlosti. Ako mi ikada postanemo građani nedođije, bićemo izgubljeni.

Dobronamerna i stručna kritika rada javnih servisa uvek je dobrodošla i ima smisla. Ali, priključivanje hajci na domaće TV serije koje se bave sadržajima kojima se do sada niko nije bavio, moralno je diskutabilno i miriše na mazohističku pomamu ili jeftin politički zadatak. Javni servisi stvaraju kulturnu dobrobit, ali i ekonomsku dobit. Stvaranje televizijske ekonomije je veoma važno u pripremanju i izvozu sadržaja. U vremenu u kome se govori o brizi za jezik i pismo, na dobitku je srpski jezik. A TV formati su kulturni izvozni proizvod koji ojačava meku snagu – diplomatiju. Proslavljajući 60 godina RTS-a, sećam se susreta sa publikom na albanskom pozorišnom festivalu koja je naučila srpski jezik gledajući program Televizije Beograd. Tamo kuda ide srpska kultura, za njom će ići i široka trgovinska ponuda.

Kreativne industrije su veoma važne za našu budućnost, jer rastu brzinom koja je tri puta veća od ekonomije u celosti. Ovaj sektor će u budućnosti doneti hiljade novih poslova. U međuvremenu, veštačka inteligencija će zameniti milione poslova: od hirurgije do regulacije saobraćaja. Bez obzira na automatizaciju, mi ćemo još uvek imati potrebe za ljudima koji pišu sitkome i drame, proizvode kompjuterske igrice, dizajniraju modu ili kreiraju oglašivačke kampanje. Televizijski sektor leži u srži kreativnih industrija. Zbog toga je važno negovati javni servis, posebno kada digitalni poremećaji preoblikuju medijski pejzaž. Uprkos dominantnom prisustvu anglosaksonskih televizijskih formata, svedočimo da se televizijska paleta širi na druge zemlje i jezike. Savremena publika, gledajući serijale koji potiču iz različitih jezika i kultura, neprestano osvaja nove televizijske svetove. U takvim sadržajima se publika možda i ne oseća dovoljno udobno, ali se vrlo brzo adaptira. Pogled na televizijski supermarket od Argentine do Švedske ukazuje na potrebe za dubljim i sadržajnijim iskustvima.

Proizvođači sadržaja za VOD – video na zahtev, investiraju u programe koji imaju svetski domet, ali to nisu priče o nama. Ovi igrači su u direktnoj utakmici za prihode sa javnim servisima. Toni Hol, direktor BBC, naveo je da će takva situacija dovesti britanski javni servis do programskih gubitaka za oko 500 miliona funti. Ukoliko bi se takav razarajući udar na javne servise nastavio, ugrozila bi se i kulturološka dimenzija programa.

Zbog toga je u Nemačkoj, Francuskoj i Poljskoj uvedena obaveza da VOD igrači plaćaju porez koji ide nacionalnim filmskim fondovima i taj novac može biti investiran u domaće filmove, drame i dokumentarne projekte. „Ako oni žele pristup na naše tržište, moraće da investiraju u njega.“ Kod nas je prominencija javnih servisa poslednjih godina ugrožena uvođenjem plaćenih servisa. Ukoliko želimo da čuvamo javni servis, onda bi njegovi gledaoci trebalo da budu u prilici da lako pronađu njegove kanale. Zbog toga je u osiguravanju dostupnosti RTS, PINK, Happy, O2 i Prve televizije veoma bitan digitalni terestrijalni prenos. Javni servis je danas važniji nego ikada. On emituje vesti kojima se veruje u vremenu široko rasprostranjenih laži, kao i originalne programe koji nam pomažu da definišemo svoju nacionalnu kulturu.

Autor je glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS