Hvala, Vlajo! 1foto Miroslav Dragojević

Iznenadni, neočekivani odlazak Milana Vlajčića, Vlaje, kako smo ga zvali, slomio me je. Upravo je niko drugi nego veliki Milan Vlajčić bio moj prvi urednik, kada sam kao mladi volonter, a kasnije honorarac, počeo da radim u tada čuvenoj kulturnoj rubrici lista Politika. Mislio sam onda da tom novinskom kućom hodaju sami bogovi novinarske profesije, ali s vremenom sam shvatio da je stvarnost života malo drugačija.

To se nije odnosilo na svestrano obrazovanog Milana Vlajčića, našeg neprevaziđenog i neumornog tumača i kritičara kulture i umetnosti.

Vlaja me nije samo učio poslu nego i životu.

Umeo je na pravi način da pomaže mladim ljudima, da u nama budi radoznalost za sve što čini kulturu civilizacije, jednostavno, želju za znanjem.

Biti obrazovana osoba to je, po Vlajčiću, bio prvi stepenik za svakoga koji je hteo da se lati novinarskog posla.

Mladi novinari su uvek mogli da ga pitaju ukoliko nešto nisu znali ili im nije jasno.

Ako nešto nije znao, što se događalo vrlo retko, znao je da vas uputi gde da proverite neki podatak ili da preporuči koga da pozovete.

Tada nije bilo interneta.

Tekstove mi je redigovao znalački, a ja sam ih onda prekucavao i tako učio zanat.

Postojala je u to vreme jedna divna navika, koja se danas nažalost izgubila, da kolege jedni drugima čitaju tekstove pre nego što završe na uredničkom stolu.

Vlaja je mnogima, a ne samo meni, poklonio mnogo vrednih i važnih knjiga iz svoje lične biblioteke do kojih bih ne znam kako drugačije došao.

Znam da smo pred svaki FEST s programom u rukama dolazili da ga pitamo šta da gledamo, a on bi uzeo program i strpljivo zaokruživao filmove.

Bio je blage naravi, izuzetno duhovit. Pored njega ne mogu da se ne setim velikih novinara i divnih ljudi kao što su Mirjana Živković i Vladimir Stefanović.

Njihove metode učenja zanatu nas mlađih novinara možda za današnje vreme jesu bile stroge, ali efikasne.

Naučili su nas šta novinarstvo jeste.

Vlaja, Vlada i Miraž (nadimak Mirjane Živković) osobe su koje su presudno uticale na moj život i na ono što danas jesam.

Nekako ne mogu njega da odvojim od njih dvoje.

Odmah nakon odlaska iz Politike, Vlaja je zvao prvog glavnog urednika Danasa Gruju i zakazao mi sastanak.

– Vlaja se za tebe založio svojim autoritetom, ako valjaš, ostaješ, ako ne valjaš, najurićemo te – kazao mi je Gruja kad me je primio u kulturu Danasa.

Nikako ne smem da zaboravim ni to da je Vlaja pratio moj rad.

Nikada mu nije bilo teško da okrene telefon i pohvali vas ako ste nešto dobro uradili.

Vlaja je nas sa kulturne rubrike Danasa mnogo voleo, pažljivo je čitao novine i pratio šta radimo.

Kada bismo se sreli na nekoj konferenciji za novinare, predstavljanju knjige ili kafi, hvalio je moje koleginice i predlagao o čemu bismo mogli da pišemo.

Kad je trebalo da nam da neku izjavu, uvek je bio tu, spreman, sa svojim enciklopedijskim obrazovanjem.

Uvek je bio dobronameran.

Njegovi saveti, ohrabrenje, podrška i vera u mene nedostajaće mi.

Ovo je način da mu kažem: Hvala, Vlajo!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.